128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt
Samo prave stvari na pravom mestu...Pojacajte OK radio!

SPREMNI ZA MORE? Voda u Crnoj Gori ČISTA, provera kvaliteta na svakih sedam dana

Kvalitet morske vode na 98 odsto kupališta je prve kategorije, što znači da je voda u Crnoj Gori izuzetno čista i kvalitetna za kupanje, izjavio je danas direktor JP "Morsko dobro" Predrag Jelušić.

- Prethodnih meseci bilo je dosta oprečnih informacija po pitanju kvaliteta vode na kupalištima. Ali moram reći da Morsko dobro vrši monitoring kvaliteta vode tokom svih letnjih meseci, svakih sedam dana zajedno sa Instititom za biologiju mora, odnosno sa referentnom laboratorijom i svi podaci govore da je voda na 98 odsto kupališta I kategorije - rekao je Jelušić Tanjugu.

 crna gora provera
Foto: Promo

Crnogorska obala ima 450 uređenih kupališta i dostupna je svakome, rekao je Jelušić i dodao da su od tog broja 370 javna kupališta, 40 hotelska, a 10-ak specijalizovana.

- Na ovim javnim kupalištima svaki gost koji ne želi da koristi usluge mobilijara - ležaljki, suncobrana, može na 50 odsto kapaciteta plaže da boravi kako hoće - rekao je Jelušić.

On je kazao da Crna Gora ima 25 plavih zastavica na određenim plažama i kupalištima, odnosno ima sertifikat po međunarodnim standardima da su ispunjeni određeni uslovi za plažu.

Prema njegovim rečima, taj sertifikat je prvi put dobila i jedna marina.

- Marina Bar je prva marina u Crnoj Gori koja je ove godine dobila taj prepoznatljivi međunarodni sertifikat kvaliteta, standarda, ekologije, bezbednosti i vrlo je važan kao primer, koji treba da slede sve marine i luke u Crnoj Gori - rekao je Jelušić.

U nadležnosti tog preduzeća je i rešavanje problema divlje gradnje na Adi Bojani, a Jelušić ističe da je ideja bila da se uvede red i da smisao tom prostoru.

Kako je rekao, na redu je uvođenje sistema otpadnih voda, a tender za izvođača radova trebalo bi da se završi do kraja jula, tako da bi već sledeće godine taj sistem trebalo da bude postavljen.

- Obaveza JP je da u drugoj fazi uradimo projekat organizovanog i ekološki prihvatljivog tretmana otpadnih voda, što će doprineti da taj ambijent ima dodatnu ekološku vrednost i verujem da ćemo i izgradnjom nekih drugih sadržaja dati tom prostoru dodatnu ponudu i život u tom turističkom smislu - rekao je Jelušić.

Govoreći o "Tivatskim solilima", prirodnom rezervatu koji je takođe u nadležnosti Morskog dobra, Jelušić je rekao da se sa strancima rade projekti kako bi se ona učinila još interesantnija.

- Želimo da učinimo turistički interesantnijim posmatranje ptica sa onom klijentelom, koja želi da i to ima u okviru turističke ponude - rekao je Jelušić.

 

izvor: blic.rs

Proglašeni najbolji na Olimpijadi znanja

Beograd -- Na svečanosti u Ruskoj školi u Beogradu proglašeni su najbolji na Olimpijadi znanja iz ruskog jezika, fizike, hemije i matematike.

najbolji olimpijada

Foto: Tanjug

Kao roditelj i gost jučerašnjoj svečanosti je prisustvovao i predsednik Vlade i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nagrađeni su učenici osnovnih i srednjih škola i studenti fakulteta širom Srbije, dok su na Olimpijadi iz ruskog jezika učestvovali i takmičari iz Republike Srpske, Bugarske i Crne Gore.

Olimpijadu znanja kroz program "Energija znanja", čiji pobednici potom predstavljaju Srbiju na međunarodnim takmičenjima širom sveta, podržava kompanija NIS petu godinu za redom.
 
izvor: b92

" Širi mi se moje kolo malo" , festival igre i pesme, 13.maja u Beogradu!

Dana 13. maja 2017. godine Beograd će biti grad igre, pesme i tradicionalnih vrednosti nematerijalne kulturne baštine i običaja Srba sa zapadne strane Drine.

kud krajina

izvor: kud "Krajina"

 Naime, ovogodišnji  8. festival folklora “ Širi mi se moje kolo malo” u  organizaciji kulturno -umetničkog društva “ Krajina” okupiće  više od 15 folklornih ansambala i pevačkih grupa iz bivških  jugoslovenskih republika u cilju zajedničke promocije nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba iz Krajine.

Kud “ Krajina” osnovan je 1996. godine na pravoslavni praznik spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru . Već  punih 20 godina uz puno rada, motivacije i želje da se sačuva tradicija  Kud “ Krajina” oprganizuje festivale na kojima se širi pesma, igra, gde se ljudi zaista trude da pokažu svoje veštine i posebno muzičko umeće.

Ovogodišnji festival započeće narodnim kolom ispred Gradske uprave Beograda u 13:30h, zatim svečani defile folklornih ansambala kreće put Kalemegdana uz igru, pesmu i pratnju diplara, guslara, tamburaša, svirača na tradicionalnim istrumentima.

Raznovrsne srpske narodne nošnje ispuniće šetalište Knez Mihajlove.

Večernje druženje planirano je u 17h u Centru za kulturu "Vlada Divljan",  koncertom svih učesnika.

Budite i vi deo ove priče ili kao učesnik ili kao posmatrač.

Kud “ Krajina” za učesnike spremio je mnoge aktivnosti i iznenađenja, a takođe očekuje ih i lepa plovidba na Savi .

Za sve detalje možete se dodatno informisati na sajtu : www.kudkrajina.org.rs ili na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 

izvor: okradio

 

 

 

 

Ko je bio sveti Georgije kog Srbi danas slave?

Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan i jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba, istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrisćanske vere.

sveti georgije1

Sveti Georgije ubija aždaju, Paolo Učelo (Foto: Wikimedia Commons)

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji. Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao. 

Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana koji je u njega polagao velike nade. 

Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru. 

Car Dioklecijan, jedan od rimskih tetrarha, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. 

Pogubljen je 303. godine, ali, kako kaže predanje Crkve, "to nije kraj njegovim javljanjima i čudima". 

Pod njegovim uticajem "mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin". 

Car je osudio na smrt odsecenjem glave i Đorđa i svoju ženu Aleksandru, koja je izdahnula na stratištu pre pogubljenja. Sveti Đorđe se na srednjevekovnim pravoslavnim freskama slika u odeždi ratnika, sa mačem i krstastim kopljem koji je simbol hrišćanstva, a nekad i u dvorskoj odeždi. 

Ubijanje aždaje koje je čest motiv na ikonama predstavlja uništavanje paganstva. Devojka sa carskom krunom u pozadini kompozicije, koju spasava, predstavlja simbol hrišćanske vere za koju se bori sveti Đorđe. 

U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere. 

Đurđevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja. Jedan je od najviše slavljenih praznika kod Srba, a kićenje kapija i ulaznih vrata venčićima od poljskog cveća samo je jedna od svetkovina kojih je više nego na bilo koji drugi prolećni praznik. 

Đurđevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predelima. 

U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, đurđevdanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca ... 

Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.
 
izvor: b92.net

Velika avantura : Dečiji sajam od 5-7.maja!

Za samo dva dana počinje najveća dečija manifestacija u regionu – XIX Dečiji sajam – posvećena svim mališanima i onima koji tri dana žele da provedu sa svojim najdražima. Svečano otvaranje je u petak, 05.maja u 14 časova.

deciji sajam

U svakoj ulici na Dečijem sajmu, na štandovima izlagača smeštene su razne vrste aktivacija za najmlađe, kreativne radionice, likovni kutak, dok roditelji na štandovima mogu dobiti informacije o velikom broju brendova i novih proizvoda namenjenih kako deci tako i čitavoj porodici. Ono što je novina ove godine, jeste da će svi posetioci Dečijeg sajma, na štandu SebaMed moći besplatno da testiraju pH vrednost kože, ali i da dobiju pravovremeni savet pedijatra u vezi izbora adekvatnih preparata. Tokom sva tri dana trajanja sajma, pedijatri će biti na raspolaganju u period od 11-13 i od 17-19 časova.

Prvi put na sajmu, mališani će moći da učestvuju i da se takmiče u karaokama, kao i „zaboravljenim“ dečijim igrama poput lastiša, školice i drugih. Tradicionalno i ove godine biće održana SebaMed  puzijada, a roditelji će moći da prijave male trkače do početka manifestacije.

Na sajmu će biti postavljen Tatami poligon borilačkih sportova gde će se predstaviti borilački klubovi. Kao i svake godine, najmlađi će uživati igrajući se na motoričkom poligonu koji će postaviti Sportska akademija Senjak.

Veliki broj kulturnih i obrazovnih institucija, kao i dečijih ustanova podržalo je najveću dečiju manifestaciju u regionu, a preko 40 medija najavljuje i prati ovaj događaj.

Kao i prethodnih godina i ove godine medijski sponzor dečijeg sajma je i OK radio iz Beograda!

Dođite sa vašim mališanima da doživimo pravu avanturu!

 

Izvor:decijisajam.rs

         okradio

Stigao u Srbiju - od BG do Ljubljane za 9,6 €

Prvi brzi punjač za električne automobile u Srbiji, koji može da napuni svaki auto strujom za samo 15 minuta, pušten je u rad ispred Mašinskog fakulteta.

punjac

Foto: google

Brzi punjač, koji će za nekoliko dana biti premešten na Petrolovu pumpu na Čukarici, predstavljen je na konferenciji "Zelena Balkanika, Električna vozila - budućnost saobraćaja", u organizaciji slovenačkih, srpskih, makedonskih i crnogorskih Rotari klubova, Srpske asocijacije menadžera i Samita 100.

Reč je o punjaču od 50 kilovata koji dnevno može da napuni više od 70 vozila, a isproban je ispred Mašinskog fakulteta na električnim vozilima raznih proizvođača. 

Predsednik UO Hidria i potpredsednik Samita 100 Iztok Seljak je rekao da su već otvorili punionucu za električne automobile kod hotela Meriot, ali da je to prvi brzi punjač koji će biti upotrebi u Srbiji. 

Seljak rekao da je projekat Zelena Balkanika deo velikog projekta koji se trenutno realizuje sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc, sa ciljem da se region pretvori u laboratoriju zelene mobilnosti za EU. 

On je naveo da projekat Zelena Balkanika, koji realizuju Hidria i automobilski klaster u Sloveniji sa brojnim međunarodnim partnerima i lokalnim firmama u svakoj zemlji Jugoistočne Evrope, treba da omoguće zelenu mobilnost na auto-putu od Minhena preko Salcburga, Ljubljane, Zagreba i Beograda, Skoplja i preko tzv. Zelene Adriatke do Podgorice, Tirane, preko Dubrovnika, Splita i Zadra do Kopra, gde se sprema pokretanje Inovativnog centra zelene mobilnosti, koji će da razvija visokotehnološka rešenja. 

On je kazao da je taj put dug oko 2.400 kilometara i dodao da su u Sloveniji već realizovali projekat Zelena Keltika na regionalnom putu Logatec - Bovec u dužini od 120 kilometara, gde je postavljeno ukupno 10 punjača. 

Seljak kaže da za projekat Zelena Balkanika očekuju konkuretnu podršku od EU već od 2018. godine. 

“Nalazimo se u epohalnom periodu velike transformacije društva, koje će se bazirati na obnovljivim izvorima energije i šering ekonomiji. Neke industrije će biti izbrisane, a neke će biti izmenjene. Automobilska industrija je jedna od njih”, rekao je Seljak. 

On je kazao da je cilj da se postave punjači u gradovima na toj ruti, kao i da se kasnije koriste električni autobusi, kao i električni kamioni. 

“Čitav region pretvaramo u zelenu laboratoriju. Imaćemo razvojne i inovativne centre u celom regionu”, rekao je Seljak. 

Guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore Vladimir Matić je izjavio da prvi put u Srbiji možemo videti brzi punjač od 50 kilovata. 

On je rekao da su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Privredna komora Srbije na konferencijama najavili uvođenje punjača za električne automobile i izarazio nadu da će Srbija imati bar 150 punjača duž auto-puta u narednih nekoliko godina, kako bi auto-put kroz Srbiju mogli da koriste svi koji idu pravcem od Minhena do Soluna. 

Ambasador Slovenije u Beogradu Vladimir Gasparič je rekao da se manifestacije Dani slovenačko srpskog prijateljstva u Beogradu održava od 21. do 23. aprila. Počasni pokrovitelji manifestacije su potpredsednici vlada Slovenije Karel Erjavec i Srbije Ivica Dačić, kao i gradski menadžer Goran Vesić ispred grada Beograda. 

Gasparič je rekao da Slovenija pokušava da izgradi novi model saradnje sa Srbijom, ali i regionom i da projekat sa postavljanjem električnih punjača mogao da bude model i za druge oblasti. 

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović je naglasio da je razvoj infrastrukture uslov za mnogo veće korišćenje električnih automobila i da taj fakultet podržava projekat. 

Učesnici konferencije su istakli da ulazimo u najveću revoluciju ikad, koja će sve promeniti i doneti novu infrastrukturu, kao i zelenu mobilnost. Prva revolucija u transportu je bio voz, druga automobil, a treća će biti električna vozila po principu kar šeringa, tako što će ljudi koristiti automobil ali neće biti njegovi vlasnici. 

Marko Femc iz kompanije Plan-net je podsetio da Tesla roadster 2008. započeo prvu serijku upotrebu lutijum jonske baterije sa dometom od 320 km, dok sada baterija može da izdrži i više od 700 km. On je kazao da bi sa električnim automobilom “e Ljubljane do e Beograda” trošak mogao da bude svega 9,6 evra, ukoliko bi postojala mreža brzih stanica za punjenje, kao i da bi bilo potrebno sedam sati za tu razdaljinu. 

Japan ima više punjača nego benzinskih pumpi, a Kina planira da ima pet miliona punjača do 2020. godine. 

Rotari klub je međunarodna organiacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta, u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenje dobre volje i mira u svetu.

 

izvor: b92.net

PODUHVAT U KCS: Budnom mu operisali tumor na mozgu

Na klinici za neurohirurgiju KCS, posle dve decenije, izvađen tumor glave bez totalne anestezije. Težak zahvat trajao četiri sata. Pacijent stabilno.

Na Klinici za neurohirurgiju KCS pacijentu J. N. (41) iz Beograda juče je urađena izuzetno komplikovana operacija tumora na mozgu dok je bio u budnom stanju. To je posle pauze od 20 godina prvi ovakav zahvat u ovoj ustanovi bez uvođenja pacijenta u totalnu anesteziju.

operacijabg
 
Foto V.Danilov

Operaciju je uradio dr Dragan Savić. Zahvat je trajao oko četiri sata. Zbog težine same intervencije lekari zasada ne daju nikakve prognoze, ali je pacijent u stabilnom stanju.

U timu lekara doktora Savića bili su neurohirurzi Mihajlo Milićević i Aleksandar Stanimirović, anesteziolog dr Branko Milaković, dr Vladimir Bojović i neuropsiholog dr Gordana Tomić.

Intervencija za koju se ovaj tim dugo pripremao počela je oko 10 časova izjutra i izvedena je u dva dela. U prvom navratu hirurzi su isekli kožu glave i otvorili lobanju na mestu tumora dok je pacijent bio u blagoj opštoj anesteziji. Onda je pacijent probuđen. Na pitanja doktorke Tomić, neuropsihologa, zadužene da prati njegove govorno-jezičke funkcije, odgovorio je potpuno svesno i tačno:

- Danas je subota. Nalazim se na klinici za neurohirurgiju i znam da je danas maraton! - bile su reči ovog Beograđanina nakon buđenja.

Tek kada su lekari došli do tumora videli su da je izuzetno velik i da je ušao duboko u strukture mozga. To je ono što je ovu operaciju učinilo izuzetno teškom i lekari su morali da odvajaju obolelo tkivo bukvalno milimetar po milimetar, strahujući da se trajno ne oštete funkcije govora i pokretanja ruku i nogu. U ovakvim slučajevima, kada lekari urade sve najbolje što mogu može da dođe do oštećenja. Tokom samog zahvata i po njegovom završetku uočeno je da pacijent J. N. ima poteškoća sa govorom i pokretanjem desne ruke i noge.

- Nadamo se da će za mesec dana, najkasnije za pola godine, sasvim vratiti govor i pokreti desne ruke i noge, dakle da je reč o prolaznoj postoperativnoj traumi - rekao nam je dr Savić odmah po završetku intervencije. - Hirurgija uvek sa sobom nosi puno rizika i to je činjenica koju mora da prihvati kako lekar, tako i pacijent. Tumor je zahvatio vrlo duboke strukture mozga, tako da je još neizvesno da li smo postigli potpuni efekat operacije.

Odstranjivanje tumora mozga dok je pacijent u budnom stanju radi se u situacijama kada je tumor zahvatio zone odgovorne za govor i pokrete ruku i nogu. Operacija u budnom stanju je zapravo velika prednost i za pacijenta i za hirurga. Jedino tako tokom zahvata hirurg može da komunicira sa onim koga operiše i da mogućnost trajnog oštećenja centara za govor i pokrete bude svedena na minimum, a to se kada je pacijent pod totalnom narkozom ne može kontrolisati.

- Sa vrlo blagim anesteticima bolesnik se uvodi u anesteziju. On spava dok sečemo kožu, otvaramo kost glave i sečemo moždanu opnu - objasnio nam je dr Savić. - Kada se pređe na rad na samom mozgu pacijent se budi. Za njega u toj situaciji nema bolnih senzacija jer moždano tkivo nema nervne završetke za bol. Tada odstranjujemo tumor i pratimo kako pacijent reaguje.

Pacijentu je pre operacije bilo rečeno da će ga probuditi u jednom trenutku. Tim lekara pratio je njegove vitalne parametre, dok je doktorka Tomić, neuropsiholog, razgovarala sa njim, a dr Bojović pratio pokrete ruku i nogu. U isto vreme, neurohirurzi su radili stimulaciju sa posebnom elektrodom i stimulisali delove mozga da bi videli koliko su blizu ili daleko od puteva za pokrete ruku i nogu i delova odgovornih za govor. Svaki put kada su od dr Tomić i dr Bojovića dobijali signal da nastave, odstranjivali su tumor sve dok su mogli.

PRVA OPERACIJA PRE 40 GODINA

PRVA operacija mozga na budnom pacijentu u našoj zemlji izvedena je na Klinici za neurohirurgiju pre 40 godina, kod pacijenta obolelog od epilepsije, a uradio je prof. dr Ivan Ribarić. Ovakvi zahvati u našoj zemlji rade se jedino još na neurohirurgiji u Novom Sadu.

GODIŠNjE 2.500 PACIJENATA

NA Klinici za neurohirurgiju godišnje se operiše oko 2.500 pacijenata. Najznačajnije novine, osim operacije u budnom stanju, odnose se na intervencije kod epileptičara, kao i u hirurgiji vratne i lumbosakralne kičme.

KOD MLADIH LjUDI

PREMA rečima doktora Savića, najnovije procene su da će ova vrsta intervencije biti potrebna kod 60 pacijenata godišnje. Karakteristika tumora koji zahvataju zone govora i utiču na pokrete ruku i nogu je da se javljaju kod mladih ljudi i u početku su benigni. Oni imaju veliki potencijal da postanu maligni i zato moraju hirurški radikalno da se odstrane, ali da pacijent ne ostane trajno invalid.

 

izvor: novosti.rs

Zabelela se Srbija!Sneg u Subotici, NS, Čačku

Iako najavljivan samo na planinama i u predelima sa višom nadmorskom visinom, sneg je zabeleo krovove u mnogim gradovima Srbije...

foto tanjug

Foto: Tanjug

Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije belih krovova u Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici...

Inače, saobraćaj na državnom putu I B reda broj 23, preko Zlatibora je normalizovan, saopštilo je Javno preduzeće "Putevi Srbije.“

Saobraćaj na Zlatiboru za šlepere i kamione sa prikolicom ranije je bio obustavljen zbog snega. 

Sneg od sinoć pada i u Novoj Varoši, Prijepolju, Čačku...

 

izvor: b92

Danas je Vaskrs najradosniji srpski praznik! Hristos Vaskrse!

U Srbiji obeležavanje Vaskrsa počelo je ponoćnim liturgijama kojima se završavaju dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

za sajt vaskrs

Patrijarh srpski Irinej poželeo je u poslanici da sa ovim praznikom vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod i od Boga poželeo da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom.

Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, a greh nečim modernim i prihvatljivim, poručio je patrijarh u Vaskršnoj poslanici i ukazao da se omladini umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta.

Patrijarh je, takođe, ukazao na veliku odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija, jer, kako je rekao, treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja.

Poručio je da sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa.

Ove godine svi hrišćani istog dana obeležavaju Vaskrs, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio da je taj praznik jedina snaga koja može da obnovi zajednicu, sjedini narode, čovečanstvo usmeri, svima da smisao, radost i nadu.

On je rekao da danas živimo brzim načinom života i da oko nas ođekuje toliko različitih glasova, poziva, muzike i glasnih zvukova, od kojih teško možemo da budemo u stanju da se saberemo i osluškujemo nežni glas svoje duše i svoje savesti.

Hočevar je u Vaskršnjoj poslanici kazao da napadna moć tolikih reklama još više usmerava jednosmernim putem, a neprestani podsticaji sa svih strana - da uživamo u najboljoj hrani, najboljem piću, najboljem odmoru, najlepšem putovanju, dodatno nas prizemljuju.

"Kako i ne bi, kad oko sebe imamo toliko različitih ponuda - lekara, psihologa, psihijatara, terapija, fabrika lepote, fitensa...Svi ti nebrojeni procesi čine nas samodovoljnima, bezvoljnima i često bez identiteta", rekao je Hočevar.

Vaskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje.

Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.

Vernici se tog dana pozdravljaju rečima "Hristos voskrese", a otpozdravljaju sa "Vaistinu voskrese".

Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan - nedelja.

Sveštenik Radomir Popović kaže da je Vaskrs najveći hiršćanski praznik i sama srž hrišćanske vere i objašnjava:

"Ako hoćemo sa dve reči da kažemo šta je suština hrišćanstva, mi kažemo Hristos vaskrese".

 

izvor: novosti.rs

DANAS JE VELIKI PETAK! Najtužniji hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista!

Veliki petak je dan kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista i najtužniji hrišćanski praznik. Toga dana, nakon dugog mučenja, Isus je razapet na krstu, gde je i preminuo.

veliki petak 2017

Na Veliki petak Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade".

Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta, kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca. Takođe, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Vaskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.

U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA: Neka vaskrsne Srbija i vasceli srpski rod!

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima. Na dan Vaskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.

Što se tiče posta, "strogost" varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.

POSLANICA BEOGRADSKOG NADBISKUPA HOČEVARA: Vaskrs je jedina snaga koja može da obnovi zajednicu!

U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači...

Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.

 

izvor: informer.rs