128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt
Samo prave stvari na pravom mestu...Pojacajte OK radio!

Stigao u Srbiju - od BG do Ljubljane za 9,6 €

Prvi brzi punjač za električne automobile u Srbiji, koji može da napuni svaki auto strujom za samo 15 minuta, pušten je u rad ispred Mašinskog fakulteta.

punjac

Foto: google

Brzi punjač, koji će za nekoliko dana biti premešten na Petrolovu pumpu na Čukarici, predstavljen je na konferenciji "Zelena Balkanika, Električna vozila - budućnost saobraćaja", u organizaciji slovenačkih, srpskih, makedonskih i crnogorskih Rotari klubova, Srpske asocijacije menadžera i Samita 100.

Reč je o punjaču od 50 kilovata koji dnevno može da napuni više od 70 vozila, a isproban je ispred Mašinskog fakulteta na električnim vozilima raznih proizvođača. 

Predsednik UO Hidria i potpredsednik Samita 100 Iztok Seljak je rekao da su već otvorili punionucu za električne automobile kod hotela Meriot, ali da je to prvi brzi punjač koji će biti upotrebi u Srbiji. 

Seljak rekao da je projekat Zelena Balkanika deo velikog projekta koji se trenutno realizuje sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc, sa ciljem da se region pretvori u laboratoriju zelene mobilnosti za EU. 

On je naveo da projekat Zelena Balkanika, koji realizuju Hidria i automobilski klaster u Sloveniji sa brojnim međunarodnim partnerima i lokalnim firmama u svakoj zemlji Jugoistočne Evrope, treba da omoguće zelenu mobilnost na auto-putu od Minhena preko Salcburga, Ljubljane, Zagreba i Beograda, Skoplja i preko tzv. Zelene Adriatke do Podgorice, Tirane, preko Dubrovnika, Splita i Zadra do Kopra, gde se sprema pokretanje Inovativnog centra zelene mobilnosti, koji će da razvija visokotehnološka rešenja. 

On je kazao da je taj put dug oko 2.400 kilometara i dodao da su u Sloveniji već realizovali projekat Zelena Keltika na regionalnom putu Logatec - Bovec u dužini od 120 kilometara, gde je postavljeno ukupno 10 punjača. 

Seljak kaže da za projekat Zelena Balkanika očekuju konkuretnu podršku od EU već od 2018. godine. 

“Nalazimo se u epohalnom periodu velike transformacije društva, koje će se bazirati na obnovljivim izvorima energije i šering ekonomiji. Neke industrije će biti izbrisane, a neke će biti izmenjene. Automobilska industrija je jedna od njih”, rekao je Seljak. 

On je kazao da je cilj da se postave punjači u gradovima na toj ruti, kao i da se kasnije koriste električni autobusi, kao i električni kamioni. 

“Čitav region pretvaramo u zelenu laboratoriju. Imaćemo razvojne i inovativne centre u celom regionu”, rekao je Seljak. 

Guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore Vladimir Matić je izjavio da prvi put u Srbiji možemo videti brzi punjač od 50 kilovata. 

On je rekao da su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Privredna komora Srbije na konferencijama najavili uvođenje punjača za električne automobile i izarazio nadu da će Srbija imati bar 150 punjača duž auto-puta u narednih nekoliko godina, kako bi auto-put kroz Srbiju mogli da koriste svi koji idu pravcem od Minhena do Soluna. 

Ambasador Slovenije u Beogradu Vladimir Gasparič je rekao da se manifestacije Dani slovenačko srpskog prijateljstva u Beogradu održava od 21. do 23. aprila. Počasni pokrovitelji manifestacije su potpredsednici vlada Slovenije Karel Erjavec i Srbije Ivica Dačić, kao i gradski menadžer Goran Vesić ispred grada Beograda. 

Gasparič je rekao da Slovenija pokušava da izgradi novi model saradnje sa Srbijom, ali i regionom i da projekat sa postavljanjem električnih punjača mogao da bude model i za druge oblasti. 

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović je naglasio da je razvoj infrastrukture uslov za mnogo veće korišćenje električnih automobila i da taj fakultet podržava projekat. 

Učesnici konferencije su istakli da ulazimo u najveću revoluciju ikad, koja će sve promeniti i doneti novu infrastrukturu, kao i zelenu mobilnost. Prva revolucija u transportu je bio voz, druga automobil, a treća će biti električna vozila po principu kar šeringa, tako što će ljudi koristiti automobil ali neće biti njegovi vlasnici. 

Marko Femc iz kompanije Plan-net je podsetio da Tesla roadster 2008. započeo prvu serijku upotrebu lutijum jonske baterije sa dometom od 320 km, dok sada baterija može da izdrži i više od 700 km. On je kazao da bi sa električnim automobilom “e Ljubljane do e Beograda” trošak mogao da bude svega 9,6 evra, ukoliko bi postojala mreža brzih stanica za punjenje, kao i da bi bilo potrebno sedam sati za tu razdaljinu. 

Japan ima više punjača nego benzinskih pumpi, a Kina planira da ima pet miliona punjača do 2020. godine. 

Rotari klub je međunarodna organiacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta, u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenje dobre volje i mira u svetu.

 

izvor: b92.net

PODUHVAT U KCS: Budnom mu operisali tumor na mozgu

Na klinici za neurohirurgiju KCS, posle dve decenije, izvađen tumor glave bez totalne anestezije. Težak zahvat trajao četiri sata. Pacijent stabilno.

Na Klinici za neurohirurgiju KCS pacijentu J. N. (41) iz Beograda juče je urađena izuzetno komplikovana operacija tumora na mozgu dok je bio u budnom stanju. To je posle pauze od 20 godina prvi ovakav zahvat u ovoj ustanovi bez uvođenja pacijenta u totalnu anesteziju.

operacijabg
 
Foto V.Danilov

Operaciju je uradio dr Dragan Savić. Zahvat je trajao oko četiri sata. Zbog težine same intervencije lekari zasada ne daju nikakve prognoze, ali je pacijent u stabilnom stanju.

U timu lekara doktora Savića bili su neurohirurzi Mihajlo Milićević i Aleksandar Stanimirović, anesteziolog dr Branko Milaković, dr Vladimir Bojović i neuropsiholog dr Gordana Tomić.

Intervencija za koju se ovaj tim dugo pripremao počela je oko 10 časova izjutra i izvedena je u dva dela. U prvom navratu hirurzi su isekli kožu glave i otvorili lobanju na mestu tumora dok je pacijent bio u blagoj opštoj anesteziji. Onda je pacijent probuđen. Na pitanja doktorke Tomić, neuropsihologa, zadužene da prati njegove govorno-jezičke funkcije, odgovorio je potpuno svesno i tačno:

- Danas je subota. Nalazim se na klinici za neurohirurgiju i znam da je danas maraton! - bile su reči ovog Beograđanina nakon buđenja.

Tek kada su lekari došli do tumora videli su da je izuzetno velik i da je ušao duboko u strukture mozga. To je ono što je ovu operaciju učinilo izuzetno teškom i lekari su morali da odvajaju obolelo tkivo bukvalno milimetar po milimetar, strahujući da se trajno ne oštete funkcije govora i pokretanja ruku i nogu. U ovakvim slučajevima, kada lekari urade sve najbolje što mogu može da dođe do oštećenja. Tokom samog zahvata i po njegovom završetku uočeno je da pacijent J. N. ima poteškoća sa govorom i pokretanjem desne ruke i noge.

- Nadamo se da će za mesec dana, najkasnije za pola godine, sasvim vratiti govor i pokreti desne ruke i noge, dakle da je reč o prolaznoj postoperativnoj traumi - rekao nam je dr Savić odmah po završetku intervencije. - Hirurgija uvek sa sobom nosi puno rizika i to je činjenica koju mora da prihvati kako lekar, tako i pacijent. Tumor je zahvatio vrlo duboke strukture mozga, tako da je još neizvesno da li smo postigli potpuni efekat operacije.

Odstranjivanje tumora mozga dok je pacijent u budnom stanju radi se u situacijama kada je tumor zahvatio zone odgovorne za govor i pokrete ruku i nogu. Operacija u budnom stanju je zapravo velika prednost i za pacijenta i za hirurga. Jedino tako tokom zahvata hirurg može da komunicira sa onim koga operiše i da mogućnost trajnog oštećenja centara za govor i pokrete bude svedena na minimum, a to se kada je pacijent pod totalnom narkozom ne može kontrolisati.

- Sa vrlo blagim anesteticima bolesnik se uvodi u anesteziju. On spava dok sečemo kožu, otvaramo kost glave i sečemo moždanu opnu - objasnio nam je dr Savić. - Kada se pređe na rad na samom mozgu pacijent se budi. Za njega u toj situaciji nema bolnih senzacija jer moždano tkivo nema nervne završetke za bol. Tada odstranjujemo tumor i pratimo kako pacijent reaguje.

Pacijentu je pre operacije bilo rečeno da će ga probuditi u jednom trenutku. Tim lekara pratio je njegove vitalne parametre, dok je doktorka Tomić, neuropsiholog, razgovarala sa njim, a dr Bojović pratio pokrete ruku i nogu. U isto vreme, neurohirurzi su radili stimulaciju sa posebnom elektrodom i stimulisali delove mozga da bi videli koliko su blizu ili daleko od puteva za pokrete ruku i nogu i delova odgovornih za govor. Svaki put kada su od dr Tomić i dr Bojovića dobijali signal da nastave, odstranjivali su tumor sve dok su mogli.

PRVA OPERACIJA PRE 40 GODINA

PRVA operacija mozga na budnom pacijentu u našoj zemlji izvedena je na Klinici za neurohirurgiju pre 40 godina, kod pacijenta obolelog od epilepsije, a uradio je prof. dr Ivan Ribarić. Ovakvi zahvati u našoj zemlji rade se jedino još na neurohirurgiji u Novom Sadu.

GODIŠNjE 2.500 PACIJENATA

NA Klinici za neurohirurgiju godišnje se operiše oko 2.500 pacijenata. Najznačajnije novine, osim operacije u budnom stanju, odnose se na intervencije kod epileptičara, kao i u hirurgiji vratne i lumbosakralne kičme.

KOD MLADIH LjUDI

PREMA rečima doktora Savića, najnovije procene su da će ova vrsta intervencije biti potrebna kod 60 pacijenata godišnje. Karakteristika tumora koji zahvataju zone govora i utiču na pokrete ruku i nogu je da se javljaju kod mladih ljudi i u početku su benigni. Oni imaju veliki potencijal da postanu maligni i zato moraju hirurški radikalno da se odstrane, ali da pacijent ne ostane trajno invalid.

 

izvor: novosti.rs

Zabelela se Srbija!Sneg u Subotici, NS, Čačku

Iako najavljivan samo na planinama i u predelima sa višom nadmorskom visinom, sneg je zabeleo krovove u mnogim gradovima Srbije...

foto tanjug

Foto: Tanjug

Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije belih krovova u Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici...

Inače, saobraćaj na državnom putu I B reda broj 23, preko Zlatibora je normalizovan, saopštilo je Javno preduzeće "Putevi Srbije.“

Saobraćaj na Zlatiboru za šlepere i kamione sa prikolicom ranije je bio obustavljen zbog snega. 

Sneg od sinoć pada i u Novoj Varoši, Prijepolju, Čačku...

 

izvor: b92

Danas je Vaskrs najradosniji srpski praznik! Hristos Vaskrse!

U Srbiji obeležavanje Vaskrsa počelo je ponoćnim liturgijama kojima se završavaju dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

za sajt vaskrs

Patrijarh srpski Irinej poželeo je u poslanici da sa ovim praznikom vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod i od Boga poželeo da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom.

Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, a greh nečim modernim i prihvatljivim, poručio je patrijarh u Vaskršnoj poslanici i ukazao da se omladini umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta.

Patrijarh je, takođe, ukazao na veliku odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija, jer, kako je rekao, treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja.

Poručio je da sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa.

Ove godine svi hrišćani istog dana obeležavaju Vaskrs, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio da je taj praznik jedina snaga koja može da obnovi zajednicu, sjedini narode, čovečanstvo usmeri, svima da smisao, radost i nadu.

On je rekao da danas živimo brzim načinom života i da oko nas ođekuje toliko različitih glasova, poziva, muzike i glasnih zvukova, od kojih teško možemo da budemo u stanju da se saberemo i osluškujemo nežni glas svoje duše i svoje savesti.

Hočevar je u Vaskršnjoj poslanici kazao da napadna moć tolikih reklama još više usmerava jednosmernim putem, a neprestani podsticaji sa svih strana - da uživamo u najboljoj hrani, najboljem piću, najboljem odmoru, najlepšem putovanju, dodatno nas prizemljuju.

"Kako i ne bi, kad oko sebe imamo toliko različitih ponuda - lekara, psihologa, psihijatara, terapija, fabrika lepote, fitensa...Svi ti nebrojeni procesi čine nas samodovoljnima, bezvoljnima i često bez identiteta", rekao je Hočevar.

Vaskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje.

Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.

Vernici se tog dana pozdravljaju rečima "Hristos voskrese", a otpozdravljaju sa "Vaistinu voskrese".

Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan - nedelja.

Sveštenik Radomir Popović kaže da je Vaskrs najveći hiršćanski praznik i sama srž hrišćanske vere i objašnjava:

"Ako hoćemo sa dve reči da kažemo šta je suština hrišćanstva, mi kažemo Hristos vaskrese".

 

izvor: novosti.rs

DANAS JE VELIKI PETAK! Najtužniji hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista!

Veliki petak je dan kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista i najtužniji hrišćanski praznik. Toga dana, nakon dugog mučenja, Isus je razapet na krstu, gde je i preminuo.

veliki petak 2017

Na Veliki petak Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade".

Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta, kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca. Takođe, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Vaskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.

U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA: Neka vaskrsne Srbija i vasceli srpski rod!

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima. Na dan Vaskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.

Što se tiče posta, "strogost" varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.

POSLANICA BEOGRADSKOG NADBISKUPA HOČEVARA: Vaskrs je jedina snaga koja može da obnovi zajednicu!

U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači...

Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.

 

izvor: informer.rs

U Srbiji se legalno prodaje oprema za automobil koja vas može KOŠTATI ŽIVOTA

Na srpskom tržištu trenutno postoji prilično nekontrolisana situacija u pogledu određenih delova i opreme za vozila, a posebno zabrinjava legalan uvoz i prodaja opreme koja je izuzetno opasna po bezbednost saobraćaja - takozvanih "stopera" za sigurnosni pojas, izjavio je direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Kako je objasnio za Tanjug, korišćenje tih "stopera" za sigurnosne pojaseve sa štipaljkicama jako je opasno.

 pojasevi
Foto: Profimedia

- Kada vežete pojas, malo ga povučete i onda tom štipaljkicom zategnete pojas tako da vas on ne steže. To je jako opasno, jer u slučaju sudara - pojas, ne da vas neće zaštititi, nego vas može jako teško povrediti, praktično bolje da ga nemate, nego da ga imate tako olabavljenog - upozorava Okanović.

Takođe, na tržištu se mogu naći i legalno kupiti i "lažnjaci", koji se utaknu u mesto za pojas, zbog "boljke" svih novijih automobila da ne isključuju zvučna upozorenja kada se pojas ne koristi.

- I onda, to se koristi da vozilo ne bi 'pištalo', odnosno signaliziralo da pojas nije vezan, pa čak postoje 'lažnjaci' sa nastavkom, pa ukoliko recimo naiđete na policiju, možete da utaknete pojas u taj lažnjak. Sve je to nešto što ne bi smelo da se nađe u prometu, a može se naći preko interneta, u prodavnicama, pa čak i na nekim benzinskim pumpama vrlo ozbiljnih lanaca uvoznika goriva - naglašava Okanović.

Uz to, navodi on, sasvim legalno se mogu kupiti i ugraditi delovi koji nemaju dokaz da ispunjavaju tehničke uslove koji su propisani nasim pravilima, i kaže da se to odnosi, pre svega, na sijalice za farove, dnevna svetla, stop svetla, rotaciona svetla, trepćuća svetla za posebna vozila i slično.

- Imamo dosta toga što se direktno poručuje preko interneta i dolazi sa istoka. Pre svega mislim na sijalice za farove i dnevna svetla. Imamo česte žalbe vozača da im smetaju farovi iz suprotnog smera, zatim, česte situacije da se stavljaju dnevna svetla, koja se u stvari uopšte ne vide ni na 50 metara, a kamoli na većoj daljini, sve zbog toga što se to zove dnevno svetlo, ali to nije - smatra Okanović.

Radi se o tome, kako je rekao, da sva svetlosna signalizacija, osim reklamnih i taksi natpisa na vozilima, mora da ispunjava određene tehničke uslove, međutim, svetlosna signalizacija koja se prodaje na našem tržištu ne prolazi nikakvu kontrolu, nema dokaza o ispunjenosti tehničkih uslova, a legalno se prodaje i ugradjuje u vozila.

- Postoje primeri i da se rotaciona i trepćuća svetla ugradjuju čak u vozila hitne pomoći, a ta rotaciona svetla uopšte nisu ispitana i ne ispunjavaju tehničke uslove. Kontrola toga, koliko je nama poznato, trenutno se ne vrši na dovoljnom nivou i ta oprema se i dalje prodaje i ugrađuje bez ikakvih pravnih posledica - rekao je Okanović.

 

izvor: blis.rs

Danas su Blagovesti, devojke i žene ovo ne smeju da rade!

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik Blagovesti, u pomen na događaj kada je Arhanđeo Gavrilo javio Prečistoj Devici Mariji da će roditi sina kojem će dati ime Isus.

blagovesti

Foto:Profimedia

Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji javio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama"!

Začuđenoj i uplašenoj Devici Mariji Arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: "Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim zauvek i carstvu Njegovom neće biti kraja".

Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, Arhanđeo Gavrilo odgovara: "Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božji".

Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.

Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.

 

izvor: alo.rs

Danas je Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja, 7. april, obeležava se danas širom sveta i u Srbiji, a ovogodišnja tema posvećena je urbanizaciji i zdravlju u znak prepoznavanja njihovog uticaja na kolektivno i individualno zdravlje i dobrobit ljudi, saopštilo je Ministartvo zdravlja.

U okviru obeležavanja tog dana, biće organizovana kampanja "1.000 gradova - 1.000 života", koja poziva sve gradove u svetu da jedan dan u nedelji, od 7. do 11. aprila, organizuju aktivnosti za zdravlje.

 logo szo
 
Foto: google

Preporučeno je da se zatvori deo ulica za motorna vozila i organizuju aktivnosti u parkovima i na javnim površinama, omoguće preventivni pregledi i „bazari zdravlja", promovišu zdravi stilovi života i konzumiranje zdrave hrane, organizuju trke ili šetnje i kampanje čišćenja grada.

Nosioci aktivnosti - Ministarstvo zdravlja Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije i mreža zavoda i instituta u Srbiji, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, Grad Beograd i ostali partneri upućuju poziv gradovima Srbije da prepoznaju značaj globalnog pokreta i da se, uz podršku opštinskih službi, građanskih i privrednih organizacija, priključe programu „1.000 gradova - 1.000 života".

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će nagli porast broja ljudi koji žive u gradovima biti među najvažnijim globalnim zdravstvenim pitanjima 21. veka.

Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, a prirodni priraštaji tokom narednih 30 godina će biti u urbanim sredinama.

Urbanizacija je povezana i sa mnogim zdravstvenim izazovima i faktorima sredine koji su u vezi sa vodom, zagađenjem vazduha, kanalizacijom i otpadom, povećanom izloženošću faktorima rizika za nezarazne bolesti kao što su duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola i nezakonita upotreba droga.

Takođe je problematična i povećana izloženost zaraznim bolestima kao što su sida, tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1), povećana izloženost nasilju, povredama u drumskom saobraćaju i zdravstvenim vanrednim situacijama kao što su epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize.

Trećina gradskog stanovništva živi u siromašnim kvartovima - više od milijarde ljudi, a Svetska banka procenjuje da će do 2035. gradovi postati dominantna mesta siromaštva.

Zdravstveni problemi ljudi u siromašnim kvartovima uključuju i povećan rizik od nasilja, hroničnih bolesti, kao i povećan rizik za neke zarazne bolesti kao što su tuberkuloza i sida.

Urbano planiranje koje uključuje zdravlje može da unapredi zdravo ponašanje, bezbednost u transportu, poboljsa fizičke aktivnosti, regulativu u kontroli duvana i bezbednosti hrane, životne uslove - stanovanje, vodovod i kanalizaciju, što dovodi do gradova koji su dostupni svima i donose dobrobit za sve svoje stanovnike.

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, danas će biti održana svečana konferencija za novinare u Starom dvoru, na kojoj će govoriti ministar zdravlja Tomica Milosavljević, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju dr Dorit Nitcan-Kaluški, kao i predstavnici mnogih zdravstvenih ustanova.

 

izvor: blic.rs

DAN STUDENATA: Slave samo na Univerzitetu u Beogradu

Krovna organizacija akademaca više ne obeležava 4. april. Najveći problemi - preobimno gradivo i brojni nameti.

studenti

Foto: google

AKADEMCI Univerziteta u Beogradu obeležavaju u utorak Dan studenata, u iščekivanju novog zakona koji će uvesti drugačija pravila u visoko obrazovanje. Najveći problemi su im i dalje veliko opterećenje gradivom koje treba da savladaju, ali i brojni nameti koje pojedini fakulteti samovoljno određuju.

Ove godine prvi put slaviće samo akademci najvećeg i najstarijeg univerziteta, dok se Studentska konferencija univerziteta Srbije, kao krovna studentska organizacija, odrekla 4. aprila.

- Od ove godine ne organizujemo svečanu akademiju, niti učestvujemo u proslavi. Možemo samo da čestitamo kolegama sa Univerziteta u Beogradu - kaže za "Novosti" Milan Savić, predsednik SKONUS-a. - Odlučili smo da od ove godine slavimo 17. novembar, Međunarodni dan studenata. Svaki studentski parlament univerziteta u Srbiji ima svoj dan, pa mi kao krovna organizacija treba da obeležavamo međunarodni praznik.

Beogradski akademci obeležiće i ove godine ovaj dan, i to svečanom akademijom u Domu kulture Studentski grad, koja počinje u 16.30, a završiće se tradicionalnim koncertom u Studentskom gradu. Organizovani su i drugi kulturni događaji.

- Mnogo smo se trudili u proteklih godinu dana da poboljšamo položaj studenata i na nekim fakultetima postigli smo veoma dobre rezultate - kaže Borijan Soković, student prorektor UB. - I dalje postoji čitav niz problema, koji se tiču akreditacije studijskih programa i opterećenja studenata. Ove godine imali smo i dodatni problem na pojedinim fakultetima, gde se uprava mešala u izbore za studentski parlament.

SEĆANjE NA 1936. GODINU

STUDENTI će da polože venac na grob Žarka Marinovića, jer se Dan studenata obeležava upravo kao sećanje na demonstracije 4. aprila 1936. u kojima je Marinović, tada student prava, izgubio život. Studenti su se tada pobunili zbog jačanja fašizma u Nemačkoj.

 

izvor: novosti.rs

Ukrajina ostaje bez Evrovizije?

Evropska radiodifuzna unija (EBU) mogla bi da oduzme pravo Ukrajini da bude domaćin "Pesme Evrovizije 2017" ukoliko se do kraja sledeće nedelje ne reši situacija sa predstavnicom Rusije, izjavila je predsednica EBU Ingrid Deltenre.

"Takvo ponašanje je apsolutno neprihvatljivo. Duboko žalim zato što se 'Evrovizija' koristi za političke igre", rekla je Deltenre u intervjuu za švajcarski list "Blik", prenosi Sputnjik. 
 
evrosonguk
Foto: Tanjug / AP


Ona je naglasila da to takmičenje nije za "huškanje ljudi jednih protiv drugih" i zapretila da će uvesti sankcije Ukrajini. 

Predsednica EBU je rekla je da trenutno vodi razgovore sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom i premijerom Vladimirom Grojsmanom kako bi se pronašlo "mirno rešenje" za aktuelni problem. 

Ove godine Rusiju bi na "Evroviziji" trebalo da predstavlja Julija Samojlova sa pesmom "Flame Is Burning", ali joj je ukrajinska služba bezbednosti zabranila ulazak u zemlju na tri godine zbog njenih nastupa na Krimu. 

Ukrajinske vlasti izrazile su spremnost da prihvate predstavnika Rusije na 62. takmičenju za Pesmu Evrovizije u Kijevu u maju, u slučaju da aktuelnu predstavnicu Juliju Samojlovu zameni drugi takmičar, koji nema problema sa ukrajinskim zakonom. 

"Prvi kanal Rusije" odbio je ranije ponudu EBU da Samojlova na "Evrosongu", koji se održava od 9. do 13. maja u Kijevu, učestvuje uključenjem putem satelita.
 
izvor: b92.net