128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt

Potrebni nam inzenjeri iz dijaspore

Beograd -- Kancelarija za dijasporu pozvala je srpske stručnjake koji rade u inostranstvu da se zaposle u kompaniji Mubadala iz UAE.

Sa ovom kompanijom je potpisan predugovor o gradnji fabrike čipova u Srbiji. Uslov za realizaciju te investicije jeste da Srbija obezbedi 1.000 stručnjaka za visoke tehnologije.

"Vlada Srbije namerava da uključi stručnjake iz dijaspore u listu od 1.000 visokostručnih kadrova koji predstavljaju uslov za realizaciju ugovora za izgradnju fabrike čipova s kompanijom Mubadala iz UAE", saopštila je Kancelarija za dijasporu.

Kancelarija će nastojati da srpski inženjeri za visoke tehnologije u svetu dobiju potrebne podatke i tehničke detalje kako bi mogli da se odazovu apelu matice, navodi se u saopštenju.

"Razvoj i ulaganja u visoke tehnologije prioriteti su vlade. Krajnje je vreme da se ozbiljno i aktivno priđe našim stručnjacima iz dijaspore i vlada će to učiniti. Potreban je strateški plan", rekla je direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković.

Vlada je od nekoliko državnih fakulteta tražila informacije o potencijalnim kadrovima potrebnim da bi se ta investicija realizovala. Dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević rekao je da će za sastavljanje liste od velike koristi biti spisak koji sadrži i beogradske studente koji su se u medjuvremenu iselili iz Srbije.

Na osnovu kontakata koje Kancelarija za dijasporu ima sa stručnjacima Srbima, posebno iz SAD, ali i na osnovu ranije uradjenih istraživanja, interesovanje za povratak uvek postoji, navodi se u saopštenju.

"Jedna anketa koju je sproveo Infostud pokazala je da kod 60 odsto ispitanika postoje izgledi za vraćanje u Srbiju, a taj procenat se povećava na čak 98 usled postojanja adekvatne poslovne ponude", navela je Kancelarija.

Budući investitori će u narednom periodu dostaviti strukturu fabrike koja će biti visoko automatizovana. Kompanija Mubadala iz Emirata ima dve fabrike, u Singapuru i Nemačkoj, i jednu u SAD u izgradnji, a za obezbedjivanje naučne infrastrukture kompanije uloženo je oko milijardu dolara.

Mubadala nije izgradila fabriku u Emiratima zbog nedostatka kadrova.

 

Neophodan zakon o poreklu imovine

Beograd -- U najskorijem periodu biće formirana vladina radna grupa za pisanje nacrta zakona o utvrđivanju porekla imovine, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu pravde.

U radnoj grupi biće stručnjaci ministarstava pravde i finansija, piše ovaj list.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić rekao je u četvrtak, odgovarajući na pitanja poslanika u Narodnoj skupštini, da bi „zakon o poreklu imovine doprineo pojačavanju borbe protiv korupcije.“

On je dodao i da će „Ministarstvo pravde zajedno s Ministarstvom finansija raditi na tome“.

Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i jedan od najupornijih među zagovornicima usvajanja ovog zakona, za Danas ističe da je ovo prvi put da političar na vlasti kaže da treba usvojiti taj pravni akt.

„Političari o spornom poreklu imovine pričaju u izbornim kampanjama. Puna su im usta borbe protiv korupcije, ali kad dođu na vlast zaborave na to. Ni jedna vlada od 2000. godine nije imala snage da usvoji zakon kojim bi se ispitalo ko se kako obogatio. To je nesumnjivo najznačajniji i najprimarniji antikorupcijski zakon, koji bi visoku korupciju drastično zaustavio, ali i onemogućio je u budućnosti. Još 2011. godine sam napravio predlog tog zakona, koji niko nije uzeo u razmatranje“, kaže Čupić.

Kako objašnjava, „na primer, ako neki doktor ima platu od 1.000 evra, a kupuje kola ili kuće koje mnogo više koštaju, moglo bi se postaviti pitanje odakle mu novac za to“. „Isto važi i za političare. Na taj način se zatvara mogućnost da ljudi krenu u koruptivne radnje“, kaže Čupić.

On dodaje da bez oštrih kazni ovaj zakon može da postane „mrtvo slovo na papiru“. Čupić objašnjava da, s obzirom na to da je u pitanju osetljiv pravni akt, njegova primena trebalo bi da bude precizno razrađena.

„Veoma je bitno da se pre svega ispita imovina onih koji će primenjivati taj zakon“, ističe Čupić. On predlaže da se imovina za koju se utvrdi da je nelegalno stečena, ili ne može da joj se utvrdi poreklo, oduzme i da njome upravlja država.

Na pitanje Danasa da li će na udaru zakona biti i tajkuni, on kaže da je njegov predlog iz 2001. zahvatao period od 1992, a da sada ne zna kako će to biti izvedeno. „Međutim, u tom kontekstu je bitno znati da se 30 odsto novčane mase u Srbiji ne registruje niti kontroliše, odnosno da je u sivoj zoni. Taj novac je posebno opasan za političku korupciju, ali i za svaku drugu. Ovaj zakon bi uredio i kretanje novca koji nije u dokumentaciji niti podleže PDV-u i smanjio bi tu količinu na najmanju meru“, smatra Čedomir Čupić.

Slobodan Beljanski, advokat i takođe član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Danas kaže da zakon o poreklu imovine može biti od pomoći u borbi protiv korupcije, ali da ima i slabosti.

„Imamo dosta loše iskustvo s takvim zakonom, koji je postojao u SFRJ. On je dao skromne rezultate i čak je u jednom delu bio i novi izvor korupcije. U svakom slučaju, u pisanju i primeni tog zakona treba biti krajnje oprezan“, upozorava Beljanski.

Na pitanje da li bi ovaj zakon mogao da obuhvati i proveru imovine tajkuna, on navodi primer primene Zakona o porezu na ekstraprofit. „Taj zakon je od 2001. godine selektivno primenjivan i takođe je dao selektivne rezultate“, ukazuje Beljanski za Danas.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da je Vlada Srbije za nešto manje od 100 dana ostvarila vrlo dobru ocenu u borbi protiv korupcije, jedva prelaznu ocenu u oblasti ekonomije, dok je najslabiji rezultat postignut u oblasti demokratizacije sistema i ukidanja partijskih kartela.

Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena studija o javnim politikama u izbornoj ponudi Srbije u 2012, koja je sprovedena uz pomoć Fondacije Konrad Adenauer, Stojiljković je rekao da će za konačnu ocenu o uspešnosti vlade biti veoma važno da se vidi da li će konačno zbog korupcije i kriminala biti uhapšen neko ko nije iz prethodne vlasti, kao i da li će nova vlast uspeti da uredi oblasti javnih nabavki i suzbije monopolsko ponašanje i izbegavanje plaćanja poreza.

Henri Bonet, predstavnik Fondacije Konrad Adenauer, rekao je da je dobro što je potpredsednik vlade Aleksandar Vučić jasno stavio do znanja da mu je borba protiv korupcije prvi cilj, ali da je veoma bitno da na listi uhapšenih ne budu samo ljudi iz bivše vlasti.

Jedinstvene vozačke dozvole u EU

Beograd -- U Europskoj uniji od subote 19. januara počeće sa izdavanjem jedinstvene nove plastične vozačke dozvole formata kreditnih kartica.

Novim propisima ukidaju se vozačke dozvole s neograničenim važenjem koje imaju neke zemlje članice i one će morati biti zamenjene do 19. januara 2033. Zemlje članice imaju mogućnost izdavanja dozvole s rokom važenja od 10 ili 15 godina. Dozvole za profesionalne vozače važiće pet godina, a pre svakog produženja važnosti profesionalni vozači moraće da prođu lekarski pregled.

Uvode se i stroža pravila za upravljanje motociklima. Za upravljanje skuterima, najmanjim motociklima, tražiće se polaganje teorijskog ispita, a zemlje članice se mogu odlučiti i za uvođenje praktičnog. Za veće motocikle predviđene su dve mogućnosti: polaganje vozačkih ispita biće moguće sa navršene 24 godine, umesto 21 koliko je sada, a druga je mogućnost da se pristup ispitima omogući sa navršenih 20 godine onima koji imaju najmanje dve godine iskustva na manjim motociklima.

Glavni ciljevi uvođenja ovakve jedinstvene vozačke dozvole su poboljšanje sigurnosti u saobraćaju, olakšanje korišćenja slobode kretanja vozačima u Europskoj uniji, ali i sprečavanje prevara.

Najlegendarnija saga dva brenda

Rivalstvo između dva najveća svetska proizvođača gaziranih napitaka, Koka-kole i Pepsija, traje više od veka.

Zapravo, to je jedna od najlegendarnijih priča ikad o borbi dvaju brendova u poslovnom svetu.

Portal CnnTees istražio je i hronološki napisao priču o borbi dva konkurenata koja uključuje sve što ste ikada želeli da znate o poznatim proizvođačima sokova.

'Saga' započinje davne 1886. godine kada je Džon S. Pemberton razvio originalni recept za Koka-Kolu. Pepsi-Kola pojavila se 13 godina kasnije od strane farmaceuta Kaleba Bradhama.

U to je vreme Koka-Kola prodavala već oko milion litara napitka godišnje. Koka-Kola uskoro razvija svoju 'kultnu' bocu te se proširuje i na evropsko tržište. U međuvremenu, Pepsi je bankrotirao zbog Prvog svetskog rata, a osam godina kasnije se opet suočio s bankrotom, međutim ubrzo staje na svoje noge i povećava prodaju.

Za vreme Drugog svetskog rata Pepsi povećava svoja marketinška ulaganja i počinje da prodaje svoje napitke u limenkama. Tokom pedesetih godina prošlog veka Koka-Kola se snažno fokusira na televizijsko oglašavanje, a Pepsi ih u tome prati, ne želeći da izgubi borbu. 1962. Koka-Kola izlazi na berzu, a uskoro lansira i novi brend - Sprite - koji ubrzo postaje jedan od najuspešnijih svetskih brendova.


Spajanje sa proizvođačem grickalica, kompanijom Frito Lay, Pepsiju je donelo brojne prednosti i značajno mu pomoglo, posebno u poslednjoj deceniji. S druge strane, Koka-Kola je ostala u području proizvodnje napitaka. Iako Pepsijevi brendovi napitaka možda nisu toliko jaki, posao s proizvodnjom snack hrane, tzv. grickalica im doslovno cveta.

Koka-Kola zauzima veći udeo na tržištu napitaka, ali Pepsi zbog šireg opsega poslovanja zarađuje veće prihode. Svaki od brendova na svojoj strani ima cele brigade poznatih ličnosti, koji su za svoj marketinški posao, naravno, jako dobro plaćeni.

Od početka osnivanja pa do dana, i Koka-Kola i Pepsi su provodili brojne promene na izgledu svojih logotipa. Oberučke su prigrlili i popularnost digitalnih medija te iskoristili sve marketinške prednosti koje društvene mreže danas pružaju kompanijama.

Nađena beživotna tela 4 mladića

Paraćin/Beograd -- Policija je jutros oko 8.30 sati u jednoj kući u ataru sela Svojnovo, u opštini Paraćin, zatekla beživotna tela četvorice mladića, starih između 17 i 20 godina.

Istražni sudija je rekao kratko da su istražne radnje u toku i da će se više informacija o ovoj tragediji znati danas popodne.

Iako se, prema prvim informacijama, sumnja na to da su se mladići otrovali ugljen monoksidom, s obzirom na to da su mladići u kuću došli kako bi roštiljali, otac jednog od njih, koji ih je i pronašao, kaže da sumnja u tu verziju.

Naime, on je novinaru B92 na terenu rekao da je njegov sin s drugarima sinoć otišao u kuću na selu i da su hteli da roštiljaju, a poslednji put se sa sinom, kako kaže, čuo juče oko 19 časova. Nakon toga niko mu se više nije javljao na telefon.

Kada ih jutros našao, dvojica su ležala na krevetu, dok su druga dvojica bila za stolom. Svi su bili mrtvi, a kod dvojice je primetio belu penu oko usta, zbog čega on sumnja da je uzrok smrti trovanje ugljen-monoksidom.

Uviđaj i dalje traje, ali su tela mladića preneta u ćuprijksu bolnicu gde će biti obavljena obdukcija. A dok ona ne bude završena, niko od zvaničnika ne želi da daje izjave u vezi s ovom tragedije.

Selo Svojnovovo, gde su mladići pronađeni mrtvi, od jutros je u šoku. Reč je o malom selu, u kom se od jutros nalazi veliki broj policajaca.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da prve indicije ukazuju da su četvorica mladića čija su tela jutros pronađena u selu Svojnovo kod Paraćina otrovana gasovima prilikom korišćenja roštiljla, što se tragično završilo.

Napominjući da je istraga još u toku, Dačić je rekao da su prema izjavama roditelja mladići otišli na roštilj i da u prvim izveštajima nema nikakvih tragova da im je nasilno oduzet život.

"Mora da se vodi računa, jer dosta ima porodičnih nesreća, ubistava i samoubistava u porodici, što je manir koji nam često dolazi sa Zapada", dodao je Dačić.

ZG: Eksplodirala bomba pod vozom

Zagreb -- Snažna eksplozija odjeknula je oko 3.50h na železničkoj stanici kod Zagreba. U njoj nije bilo povređenih. "Jutarnji" piše da je na pruzi podmetnut eksploziv.

Policija je saopštila da je pričinjena znatna materijalna šteta, a da uzrok još nije poznat. Ipak, mediji u Hrvatskoj navode da je možda u pitanju i terorizam.

Eksplozija se dogodila na pruzi u blizini stanice Podsused u trenutku prolaska teretnog voza koji se kretao na relaciji Ranžirna stanica Zagreb - Varaždin. U vozu je bio samo mašinovođa.

Železnički i drumski saobraćaj u tom delu obustavljen je zbog istrage koja je u toku, sve hitne službe su od noćas na mestu eksplozije.

Kako piše "Jutarnji list", ceo Podsused je pod policijskom opsadom, na terenu je više od stotinu policajaca sa najmanje 20 vozila. Sve kuće oko mesta nesreće su obmotane policijskom trakom, forenzičari ispituju teren, a inspektori razgovaraju sa svim stanarima u okolini.

Još nije poznato šta je prouzrokovalo snažnu eksploziju. Prema rečima načelnika Policijske uprave u Zagrebu Gorana Burušića, istraga je u toku.

Stanovnici tog dela grada koji su čuli detonaciju ispričali su novinarima da je to bio “strašan udarac” koji je pukao “kao bomba” u vreme Drugog svetskog rata.

Nezavisni ekspert Zoran Grgić je za zagrebačke medije rekao da bi, prema u ovom trenutku dostupnim podacima, rekao da je reč o “srednje jakoj”, odnosno slabijoj eksploziji i da je, na sreću, eksploziv, bio dosta nestručno postavljen.

“Onaj koji ga je postavio verovatno je računao da će nagib pruge odigrati dodatnu ulogu”, naveo je on i dodao da bi pre rekao da se radi o jednom počiniocu tzv. “soleru” nego da je reč o nekoj organizovanoj terorističkoj grupi.

“Oštećenja na kućama pokazuju da su pre nastala od elemenata donjeg dela eksploziva, odnosno od kamenja s pruge nego od same eksplozije”, kazao je Grgić.

On objašnjava i da su prozorska stakla popucala i pala na ulicu, a ne u objekte, što takođe govori o jačini detonacije.

“Naravno da je preuranjeno donositi konačne zaključke, a za podrobniju analizu dosta će se saznati nakon saznanja da li je eksplozija bila belkasto-žuta ili narančasto-crvena, beli ili crni dim…Ovo je prvi takav čin u Hrvatskoj, od rata naovamo”, rekao je Grgić.

Na terenu su kompletne ekipe, među njima i ekipa Biroa za vanredne situacije grada Zagreba, i oni na terenu prebiraju svaki kamen u potrazi za tragovima koji bi razjasnili današnji događaj.

Policijski istražitelji razgovaraju sa svim stanarima. Do eksplozije je došlo u trenutku prolaska teretnog voza, koji je na relaciji Ranžirna stanica - Varaždin vozio 39-godišnji mašinovođa.

Zagrebački “Jutarnji list” je objavio, pozivajući se na svoja saznanja, da je eksplozija bila takve snage da su popucala stakla na svim kućama u krugu od 400 metara.

HTV je javio da je eksploziju izazvala zasad nepoznata eksplozivna naprava, čija je detonacija bila takve snage da su popucala stakla na svim objektima u okolini od 400 metara.

Iz zagrebačkog gradskog Biroa za vanredne situacije saopšteno je da je eksplozija, osim oštećenja pruge, prouzrokovala i manja oštećenja na jednoj kući u blizini mesta na kome se desio incident.

Italija plaća kaznu zbog zatvora

Rim -- Zatvori u Italiji, koji su pretrpani, narušavaju osnovna prava zatvorenika, presudio je Evropski sud za ljudska prava i kaznio Vladu Italije sa 100.000 evra.

Sud je Vladi naredio da u roku od jedne godine poboljša uslove.

Sud iz Strazbura presudio je u slučaju devetorice zatvorenika iz dva odvojena zatvora, koji su se 2009. žalili da su primorani da ćeliju od devet kvadratnih metara dele sa još po dva zatvorenika. Oni su naveli i da nemaju toplu vodu i osvetljenje.

Strazburški sud je utvrdio da ti uslovi nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja zabranjuje torturu i ponižavanje.

Navodeći da nema indicija da je Italija nameravala da ponizi zatvorenike, Sud je utvrdio su oni ipak bili izloženi prekomernim teškoćama.

Ministarka pravde Italije Paola Severino, koja je pre jedne godine, kada je došla na funkciju, obećala reforme zatvorskog sistema, kazala je da je "obeshrabrena", ali ne i iznenađena presudom.

Italijanska vlada je 2010. proglasila vanredno stanje u prenatrpanim zatvorima, predloživši izgradnju dodatnih 47 zatvorskih zgrada sa više od 20.000 mesta.

Italijanska grupa za zaštitu prava zatvorenika Antigona procenjuje da je u zatvorima u proseku 42 odsto više ljudi nego što je kapacitet zgrada, a u nekim zatvorima je i dva i po puta više zatvorenika nego što ima mesta.

Vlada je predložila i da se u nekim slučajevima dopusti izdržavanje zatvorske kazne kod kuće, kao alternativa klasičnom zatvoru. Taj zakon prošle godine nije prošao u Senatu, zbog čega je predsednik Italije Đorđo Napolitano prekorio poslanike.

Napolitano je u današnjem saopštenju presudu suda u Strazburu ocenio kao "ponižavajuću potvrdu" nesposobnosti Italije da zatvorenicima garantuje osnovna prava.

Ministarka pravde Severino je, pak, oštro kritikovala političare, jer u su u predizbornoj kampanji ubirali poene na zatvorenicima, i obećala da će nastaviti da se bori da uslovi u zatvorima budu "dostojni civilizovane zemlje".

Sud u Strazburu je u ovom slučaju primenio takozvanu "pilot presudu": kada postoji više sličnih tužbi, takva presuda omogućava ne samo da se utvrdi postrojanje povrede propisa, već ukazuje i na način za rešavanje osnovnog problema koji je doveo do povrede.

U slučaju pretrpanih italijanskih zatvora, pred sudom u Strazburu su stotine tužbi.

Presuda će postati pravosnažna za tri meseca, ukoliko nijedna od strana ne bude tražila dodatni sudski pretres.

Kada postane konačna, presuda će obavezivati 47 zemalja članica Saveta Evrope koji nadgleda poštovanje ljudskih prava na evropskom kontinentu.

Dva dokumenta državnog vrha o KiM

Beograd -- Zajednička sednica vlade i predsednika Srbije o platformi o Kosovu, koja je trebalo da bude održana danas, odložena je za sutra u 10 sati, saznaju Agencije.

Kako saznajemo, na sutrašnjoj sednici će biti usvojena dva dokumenta o Kosovu.

Jedan se odnosi na tekst Rezolucije o kojem će se izjašnjavati poslanici na sednici Skupštine Srbije u petak, a drugi na zaključak o daljem nastavku pregovora s Prištinom.

U svakom slučaju, današnje odlaganje je tehničke prirode, a na sutrašnjoj sednici biće usvojene smernice i okvir za nastavak pregovora s Prištinom.

Cilj ove sednice je da se sve nesuglasice ili različiti stavovi o tekstu prvobitne platforme stave o strani, i da ne bude prepucavanja.

Kako saznajemo, članovi Vlade su oko 18 sati počeli da primaju pozive za sutrašnji sastanak.

Zajednička sednica vlade i predsednika Srbije čija će tema biti platforma i rezolucija o Kosovu i Metohiji, koja bi potom trebalo da bude prosleđena parlamentu na usvajanje, održaće se sutra, izjavio je nešto ranije direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

"Sednica je zakazana za sutra zato što se ocenilo da je tako potrebno. Nema nikakvih nesuglasica, političkih razmimoilaženja - i vlada, i predsednik misle isto, i to će se videti sutra", rekao je Vulin Tanjugu.

On je podsetio da je i premijer Ivica Dačić rekao da će se sednica o tom pitanju održati osmog ili devetog januara.

Tanjug saznaje da će rezolucija koja će ići pred poslanike imati pet tačaka, među kojima je i ona u kojoj se navodi da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, da će dijalog s Prištinom biti nastavljen i da svaki pomak u tom dijalogu mora da prati i napredak Srbije na putu evro/integracija, zatim rešavanje statusa severa pokrajine, kao i posebne garancije individualnih i kolektivnih prava za Srbe južno od Ibra.

Prema saznanjima državne agencije, nadležnima u vladi sinoć je prosleđen nacrt rezolucije, pripremljen u kabinetu predsednika, na kojem se i dalje radi.

Sporno je, kako je rečeno Tanjugu, da li će u konačnom tekstu rezolucije biti pozivanje na platformu ili će se izbeći formalno pominjanje tog pojma. Takođe, ostaje i pitanje da li će dokument imati i deo sa obrazloženjima.

Ranije je najavljeno da bi na sastanku, čiji se početak očekivao oko 13 časova, državni vrh trebalo da usvoji ključne principe platforme o Kosovu, koje će Vlada Srbije kao predlog rezolucije uputiti Skupštini Srbije na usvajanje.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio u ponedeljak da bi na vanrednoj sednici trebalo da bude usvojena platforma i ocenio da tom dokumentu ne treba da se pristupa sa "skepsom, nepoverenjem i autocenzurom".

"To je ono što Srbija danas može da ostvari, iznad toga ne može, ali ispod toga ne sme ako imamo čast i dostojanstvo", rekao je Nikolić.

Prema najavama, predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović trebalo bi da za petak, 11. januar, zakaže sednicu parlamenta, na kojoj bi se raspravljalo o rezoluciji o Kosovu.

 

EU: Pitanje viza za Srbiju odloženo

Beograd -- Pregovori po pitanju ponovnog uvođenja viza za građane Srbije toliko su se zakomlikovali u evropskim insitucijama, da se odlažu na neko vreme.

Pretnja mehanizmom za ponovno uvođenje viza, koja je tokom prošle godine lebdela nad zemljama zapadnog Balkana, a pre svega nad Srbijom i Makedonijom, na određeno vreme je uklonjena, navodi ovaj dnevni list.

"Pregovori su propali, što znači da mehanizam neće brzo biti usvojen", otkriva za „Novosti“ evropski poslanik Tanja Fajon i član Spoljnopolitičkog odbora EP, izvestilac u senci za mehanizam za suspenziju vizne liberalizacije u ime evropskih socijalista.

Fajonova ističe da je sve zapelo oko toga što su pojedine zemlje, na čelu s Nemačkom, htele da ponovo otvore već dogovorena poglavlja iz mehanizma, koji se usaglašavao između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.

Oko predloga EK za uvođenje suspenzije bezviznog režima već se izvesno vreme vode konsultacije u evropskom trouglu Parlament - Komisija - Savet. Kada se činilo da je već sve dogovoreno, iskrsli su problemi.

"Ostalo je bilo da se samo dogovorimo oko reciprociteta. Ovo jedino otvoreno pitanje nije se direktno ticalo zapadnog Balkana. Reč je, naime, o zahtevu Evropskog parlamenta da se u celom paketu mera utvrdi i mogućnost da EU automatski suspenduje bezvizni režim s određenom državom koja uvede vize s nekom od zemalja članica EU, kao što je to nedavno bilo u ondosima između Kanade i Češke Republike. I, umesto da se dogovaramo samo oko toga, neke zemlje članice su ponovo otvorile pitanje Balkana ", prenosi Tanja Fajon.

„Novosti“ iz dobro obaveštenih izvora u evropskim institucijama saznaju da se, zapravo, radi o istih onih šest zemalja potpisnica famoznog pisma kojim se, jesenas, tražilo ubraznje usvajanja mehanizma za suspenziju, iz straha od prevelikog broja lažnih azilanata. Najglasnija je bila Nemačka, koja je predvodila grupu od još pet zemalja: Francusku, Švedsku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg.

"Evropski parlament je izašao s predlogom koji je vrlo fleksibilan i mnogo bolji za zapadni Balkan, od prvobitnog teksta. Izbacili smo kvote i uveli formulaciju u kojoj se, između ostalog, kaže da bezvizni režim može da bude suspendovan samo u slučaju izuzetnog priliva azilanata. Bilo je dogovoreno da tako ostane i da nadalje razgovaramo samo o reciprocitetu. Neke zemlje na čelu s Nemačkom su, međutim, tražile promenu već postignutog dogovora, na šta nismo pristali", naglašava Fajonova.

Kako „Novosti“ saznaju, šest zemalja je tražilo ne samo ponovno uvođenje procenata, nego su i insistirali da se tekst usvoji odmah, da bi vizni režim, po potrebi, mogao da stupi na snagu već ove zime.

Pregovori su, prema rečima Fajonove, tako propali krajem decembra. Iako se očekivalo da mehanizam bude operativan već od Nove godine, sada je jasno da od toga još duže vreme neće biti ništa.

Sada predstoji novo čitanje predloga direktive u Evropskom palramentu, ali sve neće ići tako glatko.

"Parlament će sada imati tvrđu poziciju nego ranije. Nećemo biti toliko fleksibilni prema predlogu Evropske komisije, jer nismo zadovoljni dosadašnjim radom Evropskog saveta - naglašava Fajonova i obećava dugu i tvrdu raspravu, što Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana, automatski ostavlja prostora da još, bez eventualnih restrikcija, koriste bezvizni režim", kaže Fajonova.

Ipak, Tanja Fajon upozorava da to ne znači da se sada mogu dići ruke od lažnih azilanata.

 "Naprotiv, treba pojačati napore da se ovaj problem reši uz strogo poštovanje principa sporazuma o slobodnom kretanju građana. Samo tako će se ukloniti pretnja da vize jednoga dana zaista budu ponovo uvedene. Jer, neke zemlje članice su prilično nestrpljive i zabrinute po tom pitanju - upozorila je Fajonova.

Širom Australije besne požari

Sidnej -- Širom Australije besne požari zbog rekordno visokih temperatura - i do 48 stepeni Celzijusa i snažnih vetrova, a najugroženija je ostrvska država Tasmanija.

Strahuje se da tamo ima žrtava, a uništeno je na desetine kuća.

"Brizbejn tajms" piše da je u požaru izgorelo najmanje 80 kuća i radnji, kao i jedna osnovna škola, a da se strahuje da je jedan čovek poginuo u vatri koja je zahvatila grad Danalej, na manje od 80 kilometara od glavnog grada Tasmanije Hobarta.

Stotine ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove, dok vatrena stihija nastavlja da se širi poluostrvom Tasman, na jugu ostrvske države, nedaleko od Hobarta.

Mnogi ljudi su sklonište pronašli na plažama i u plićaku zaliva Bumer, dok požar preti i drugim okolnim gradovima.

Direktor vatrogasne službe u Tasmaniji Endrju Mekginis izjavio je da stanovništvo "treba da bude spremno na najgore", dok se oko 100 ekipa bori da ugasi oko 25 požara širom ostrva, gde je zabeleženo rekordnih 42 stepena Celzijusa.

U Novom južnom Velsu, gde bukti oko 20 požara, odsečen je gradić Grin Point jer su zatvoreni putevi u ovoj oblasti, ali kuće nisu ugrožene, javljaju australijski mediji.

U Južnoj Australiji požari prete imanjima na poluostrvu južno od grada Adelejd, dok je najtoplije mesto grad Vudina, gde je skoro 48 stepeni Celzijusa.

U državi Viktorija bukti oko 30 požara, a vatrena stihija uništila je više od 1.200 hektara u nacionalnom parku severoistočno od Portlanda, dok je u gradu Sejl već drugi dan iznad 44 stepena.

Očekuje se da će toplotni talas potrajati i sledeće nedelje.

U požarima koji su 2009. izbili u državi Viktorija stradalo je 173 ljudi.