128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt

ZG: Eksplodirala bomba pod vozom

Zagreb -- Snažna eksplozija odjeknula je oko 3.50h na železničkoj stanici kod Zagreba. U njoj nije bilo povređenih. "Jutarnji" piše da je na pruzi podmetnut eksploziv.

Policija je saopštila da je pričinjena znatna materijalna šteta, a da uzrok još nije poznat. Ipak, mediji u Hrvatskoj navode da je možda u pitanju i terorizam.

Eksplozija se dogodila na pruzi u blizini stanice Podsused u trenutku prolaska teretnog voza koji se kretao na relaciji Ranžirna stanica Zagreb - Varaždin. U vozu je bio samo mašinovođa.

Železnički i drumski saobraćaj u tom delu obustavljen je zbog istrage koja je u toku, sve hitne službe su od noćas na mestu eksplozije.

Kako piše "Jutarnji list", ceo Podsused je pod policijskom opsadom, na terenu je više od stotinu policajaca sa najmanje 20 vozila. Sve kuće oko mesta nesreće su obmotane policijskom trakom, forenzičari ispituju teren, a inspektori razgovaraju sa svim stanarima u okolini.

Još nije poznato šta je prouzrokovalo snažnu eksploziju. Prema rečima načelnika Policijske uprave u Zagrebu Gorana Burušića, istraga je u toku.

Stanovnici tog dela grada koji su čuli detonaciju ispričali su novinarima da je to bio “strašan udarac” koji je pukao “kao bomba” u vreme Drugog svetskog rata.

Nezavisni ekspert Zoran Grgić je za zagrebačke medije rekao da bi, prema u ovom trenutku dostupnim podacima, rekao da je reč o “srednje jakoj”, odnosno slabijoj eksploziji i da je, na sreću, eksploziv, bio dosta nestručno postavljen.

“Onaj koji ga je postavio verovatno je računao da će nagib pruge odigrati dodatnu ulogu”, naveo je on i dodao da bi pre rekao da se radi o jednom počiniocu tzv. “soleru” nego da je reč o nekoj organizovanoj terorističkoj grupi.

“Oštećenja na kućama pokazuju da su pre nastala od elemenata donjeg dela eksploziva, odnosno od kamenja s pruge nego od same eksplozije”, kazao je Grgić.

On objašnjava i da su prozorska stakla popucala i pala na ulicu, a ne u objekte, što takođe govori o jačini detonacije.

“Naravno da je preuranjeno donositi konačne zaključke, a za podrobniju analizu dosta će se saznati nakon saznanja da li je eksplozija bila belkasto-žuta ili narančasto-crvena, beli ili crni dim…Ovo je prvi takav čin u Hrvatskoj, od rata naovamo”, rekao je Grgić.

Na terenu su kompletne ekipe, među njima i ekipa Biroa za vanredne situacije grada Zagreba, i oni na terenu prebiraju svaki kamen u potrazi za tragovima koji bi razjasnili današnji događaj.

Policijski istražitelji razgovaraju sa svim stanarima. Do eksplozije je došlo u trenutku prolaska teretnog voza, koji je na relaciji Ranžirna stanica - Varaždin vozio 39-godišnji mašinovođa.

Zagrebački “Jutarnji list” je objavio, pozivajući se na svoja saznanja, da je eksplozija bila takve snage da su popucala stakla na svim kućama u krugu od 400 metara.

HTV je javio da je eksploziju izazvala zasad nepoznata eksplozivna naprava, čija je detonacija bila takve snage da su popucala stakla na svim objektima u okolini od 400 metara.

Iz zagrebačkog gradskog Biroa za vanredne situacije saopšteno je da je eksplozija, osim oštećenja pruge, prouzrokovala i manja oštećenja na jednoj kući u blizini mesta na kome se desio incident.

Italija plaća kaznu zbog zatvora

Rim -- Zatvori u Italiji, koji su pretrpani, narušavaju osnovna prava zatvorenika, presudio je Evropski sud za ljudska prava i kaznio Vladu Italije sa 100.000 evra.

Sud je Vladi naredio da u roku od jedne godine poboljša uslove.

Sud iz Strazbura presudio je u slučaju devetorice zatvorenika iz dva odvojena zatvora, koji su se 2009. žalili da su primorani da ćeliju od devet kvadratnih metara dele sa još po dva zatvorenika. Oni su naveli i da nemaju toplu vodu i osvetljenje.

Strazburški sud je utvrdio da ti uslovi nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja zabranjuje torturu i ponižavanje.

Navodeći da nema indicija da je Italija nameravala da ponizi zatvorenike, Sud je utvrdio su oni ipak bili izloženi prekomernim teškoćama.

Ministarka pravde Italije Paola Severino, koja je pre jedne godine, kada je došla na funkciju, obećala reforme zatvorskog sistema, kazala je da je "obeshrabrena", ali ne i iznenađena presudom.

Italijanska vlada je 2010. proglasila vanredno stanje u prenatrpanim zatvorima, predloživši izgradnju dodatnih 47 zatvorskih zgrada sa više od 20.000 mesta.

Italijanska grupa za zaštitu prava zatvorenika Antigona procenjuje da je u zatvorima u proseku 42 odsto više ljudi nego što je kapacitet zgrada, a u nekim zatvorima je i dva i po puta više zatvorenika nego što ima mesta.

Vlada je predložila i da se u nekim slučajevima dopusti izdržavanje zatvorske kazne kod kuće, kao alternativa klasičnom zatvoru. Taj zakon prošle godine nije prošao u Senatu, zbog čega je predsednik Italije Đorđo Napolitano prekorio poslanike.

Napolitano je u današnjem saopštenju presudu suda u Strazburu ocenio kao "ponižavajuću potvrdu" nesposobnosti Italije da zatvorenicima garantuje osnovna prava.

Ministarka pravde Severino je, pak, oštro kritikovala političare, jer u su u predizbornoj kampanji ubirali poene na zatvorenicima, i obećala da će nastaviti da se bori da uslovi u zatvorima budu "dostojni civilizovane zemlje".

Sud u Strazburu je u ovom slučaju primenio takozvanu "pilot presudu": kada postoji više sličnih tužbi, takva presuda omogućava ne samo da se utvrdi postrojanje povrede propisa, već ukazuje i na način za rešavanje osnovnog problema koji je doveo do povrede.

U slučaju pretrpanih italijanskih zatvora, pred sudom u Strazburu su stotine tužbi.

Presuda će postati pravosnažna za tri meseca, ukoliko nijedna od strana ne bude tražila dodatni sudski pretres.

Kada postane konačna, presuda će obavezivati 47 zemalja članica Saveta Evrope koji nadgleda poštovanje ljudskih prava na evropskom kontinentu.

Dva dokumenta državnog vrha o KiM

Beograd -- Zajednička sednica vlade i predsednika Srbije o platformi o Kosovu, koja je trebalo da bude održana danas, odložena je za sutra u 10 sati, saznaju Agencije.

Kako saznajemo, na sutrašnjoj sednici će biti usvojena dva dokumenta o Kosovu.

Jedan se odnosi na tekst Rezolucije o kojem će se izjašnjavati poslanici na sednici Skupštine Srbije u petak, a drugi na zaključak o daljem nastavku pregovora s Prištinom.

U svakom slučaju, današnje odlaganje je tehničke prirode, a na sutrašnjoj sednici biće usvojene smernice i okvir za nastavak pregovora s Prištinom.

Cilj ove sednice je da se sve nesuglasice ili različiti stavovi o tekstu prvobitne platforme stave o strani, i da ne bude prepucavanja.

Kako saznajemo, članovi Vlade su oko 18 sati počeli da primaju pozive za sutrašnji sastanak.

Zajednička sednica vlade i predsednika Srbije čija će tema biti platforma i rezolucija o Kosovu i Metohiji, koja bi potom trebalo da bude prosleđena parlamentu na usvajanje, održaće se sutra, izjavio je nešto ranije direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

"Sednica je zakazana za sutra zato što se ocenilo da je tako potrebno. Nema nikakvih nesuglasica, političkih razmimoilaženja - i vlada, i predsednik misle isto, i to će se videti sutra", rekao je Vulin Tanjugu.

On je podsetio da je i premijer Ivica Dačić rekao da će se sednica o tom pitanju održati osmog ili devetog januara.

Tanjug saznaje da će rezolucija koja će ići pred poslanike imati pet tačaka, među kojima je i ona u kojoj se navodi da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, da će dijalog s Prištinom biti nastavljen i da svaki pomak u tom dijalogu mora da prati i napredak Srbije na putu evro/integracija, zatim rešavanje statusa severa pokrajine, kao i posebne garancije individualnih i kolektivnih prava za Srbe južno od Ibra.

Prema saznanjima državne agencije, nadležnima u vladi sinoć je prosleđen nacrt rezolucije, pripremljen u kabinetu predsednika, na kojem se i dalje radi.

Sporno je, kako je rečeno Tanjugu, da li će u konačnom tekstu rezolucije biti pozivanje na platformu ili će se izbeći formalno pominjanje tog pojma. Takođe, ostaje i pitanje da li će dokument imati i deo sa obrazloženjima.

Ranije je najavljeno da bi na sastanku, čiji se početak očekivao oko 13 časova, državni vrh trebalo da usvoji ključne principe platforme o Kosovu, koje će Vlada Srbije kao predlog rezolucije uputiti Skupštini Srbije na usvajanje.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio u ponedeljak da bi na vanrednoj sednici trebalo da bude usvojena platforma i ocenio da tom dokumentu ne treba da se pristupa sa "skepsom, nepoverenjem i autocenzurom".

"To je ono što Srbija danas može da ostvari, iznad toga ne može, ali ispod toga ne sme ako imamo čast i dostojanstvo", rekao je Nikolić.

Prema najavama, predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović trebalo bi da za petak, 11. januar, zakaže sednicu parlamenta, na kojoj bi se raspravljalo o rezoluciji o Kosovu.

 

EU: Pitanje viza za Srbiju odloženo

Beograd -- Pregovori po pitanju ponovnog uvođenja viza za građane Srbije toliko su se zakomlikovali u evropskim insitucijama, da se odlažu na neko vreme.

Pretnja mehanizmom za ponovno uvođenje viza, koja je tokom prošle godine lebdela nad zemljama zapadnog Balkana, a pre svega nad Srbijom i Makedonijom, na određeno vreme je uklonjena, navodi ovaj dnevni list.

"Pregovori su propali, što znači da mehanizam neće brzo biti usvojen", otkriva za „Novosti“ evropski poslanik Tanja Fajon i član Spoljnopolitičkog odbora EP, izvestilac u senci za mehanizam za suspenziju vizne liberalizacije u ime evropskih socijalista.

Fajonova ističe da je sve zapelo oko toga što su pojedine zemlje, na čelu s Nemačkom, htele da ponovo otvore već dogovorena poglavlja iz mehanizma, koji se usaglašavao između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.

Oko predloga EK za uvođenje suspenzije bezviznog režima već se izvesno vreme vode konsultacije u evropskom trouglu Parlament - Komisija - Savet. Kada se činilo da je već sve dogovoreno, iskrsli su problemi.

"Ostalo je bilo da se samo dogovorimo oko reciprociteta. Ovo jedino otvoreno pitanje nije se direktno ticalo zapadnog Balkana. Reč je, naime, o zahtevu Evropskog parlamenta da se u celom paketu mera utvrdi i mogućnost da EU automatski suspenduje bezvizni režim s određenom državom koja uvede vize s nekom od zemalja članica EU, kao što je to nedavno bilo u ondosima između Kanade i Češke Republike. I, umesto da se dogovaramo samo oko toga, neke zemlje članice su ponovo otvorile pitanje Balkana ", prenosi Tanja Fajon.

„Novosti“ iz dobro obaveštenih izvora u evropskim institucijama saznaju da se, zapravo, radi o istih onih šest zemalja potpisnica famoznog pisma kojim se, jesenas, tražilo ubraznje usvajanja mehanizma za suspenziju, iz straha od prevelikog broja lažnih azilanata. Najglasnija je bila Nemačka, koja je predvodila grupu od još pet zemalja: Francusku, Švedsku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg.

"Evropski parlament je izašao s predlogom koji je vrlo fleksibilan i mnogo bolji za zapadni Balkan, od prvobitnog teksta. Izbacili smo kvote i uveli formulaciju u kojoj se, između ostalog, kaže da bezvizni režim može da bude suspendovan samo u slučaju izuzetnog priliva azilanata. Bilo je dogovoreno da tako ostane i da nadalje razgovaramo samo o reciprocitetu. Neke zemlje na čelu s Nemačkom su, međutim, tražile promenu već postignutog dogovora, na šta nismo pristali", naglašava Fajonova.

Kako „Novosti“ saznaju, šest zemalja je tražilo ne samo ponovno uvođenje procenata, nego su i insistirali da se tekst usvoji odmah, da bi vizni režim, po potrebi, mogao da stupi na snagu već ove zime.

Pregovori su, prema rečima Fajonove, tako propali krajem decembra. Iako se očekivalo da mehanizam bude operativan već od Nove godine, sada je jasno da od toga još duže vreme neće biti ništa.

Sada predstoji novo čitanje predloga direktive u Evropskom palramentu, ali sve neće ići tako glatko.

"Parlament će sada imati tvrđu poziciju nego ranije. Nećemo biti toliko fleksibilni prema predlogu Evropske komisije, jer nismo zadovoljni dosadašnjim radom Evropskog saveta - naglašava Fajonova i obećava dugu i tvrdu raspravu, što Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana, automatski ostavlja prostora da još, bez eventualnih restrikcija, koriste bezvizni režim", kaže Fajonova.

Ipak, Tanja Fajon upozorava da to ne znači da se sada mogu dići ruke od lažnih azilanata.

 "Naprotiv, treba pojačati napore da se ovaj problem reši uz strogo poštovanje principa sporazuma o slobodnom kretanju građana. Samo tako će se ukloniti pretnja da vize jednoga dana zaista budu ponovo uvedene. Jer, neke zemlje članice su prilično nestrpljive i zabrinute po tom pitanju - upozorila je Fajonova.

Širom Australije besne požari

Sidnej -- Širom Australije besne požari zbog rekordno visokih temperatura - i do 48 stepeni Celzijusa i snažnih vetrova, a najugroženija je ostrvska država Tasmanija.

Strahuje se da tamo ima žrtava, a uništeno je na desetine kuća.

"Brizbejn tajms" piše da je u požaru izgorelo najmanje 80 kuća i radnji, kao i jedna osnovna škola, a da se strahuje da je jedan čovek poginuo u vatri koja je zahvatila grad Danalej, na manje od 80 kilometara od glavnog grada Tasmanije Hobarta.

Stotine ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove, dok vatrena stihija nastavlja da se širi poluostrvom Tasman, na jugu ostrvske države, nedaleko od Hobarta.

Mnogi ljudi su sklonište pronašli na plažama i u plićaku zaliva Bumer, dok požar preti i drugim okolnim gradovima.

Direktor vatrogasne službe u Tasmaniji Endrju Mekginis izjavio je da stanovništvo "treba da bude spremno na najgore", dok se oko 100 ekipa bori da ugasi oko 25 požara širom ostrva, gde je zabeleženo rekordnih 42 stepena Celzijusa.

U Novom južnom Velsu, gde bukti oko 20 požara, odsečen je gradić Grin Point jer su zatvoreni putevi u ovoj oblasti, ali kuće nisu ugrožene, javljaju australijski mediji.

U Južnoj Australiji požari prete imanjima na poluostrvu južno od grada Adelejd, dok je najtoplije mesto grad Vudina, gde je skoro 48 stepeni Celzijusa.

U državi Viktorija bukti oko 30 požara, a vatrena stihija uništila je više od 1.200 hektara u nacionalnom parku severoistočno od Portlanda, dok je u gradu Sejl već drugi dan iznad 44 stepena.

Očekuje se da će toplotni talas potrajati i sledeće nedelje.

U požarima koji su 2009. izbili u državi Viktorija stradalo je 173 ljudi.

Kako žive azilanti u Srbiji

Beograd -- MUP je u 2012. otkrio 15.000 ljudi koji su ilegalno pokušali da pređu granicu na putu ka EU. Procenjuje se da je još najmanje toliko ljudi ostalo neotkriveno.

Postojeći centri za azil u Bogovađi i Banji Koviljači imaju manje od 300 mesta. U postupak za azil u Srbiji ulazi znatno više ljudi, a u zimskim danima, najviše ih je prepušteno sebi.

U Centru za azil u Bogovađi azilanti imaju krevet, tri obroka dnevno i tople prostorije. Ali, izvan ograde ovog centra još je mnogo onih koji se od zime kriju u šumi i napuštenim vikendicama.

"Ovde sam već mesec i po dana. Spavam u jednoj napuštenoj kući, tu nas je desetoro. Za to vreme nisam se ni istuširao. Hladno je, pada kiša, a ja čekam lepo vreme, hoću da idem dalje, hoću da idem u Italiju", kaže jedan Sirijac.

U Centru za azil smešteno je više od 260 ljudi, iako je kapacitet tek 150 mesta. Ali, iako se učionice i prostorije za dnevni boravak pretvaraju u spavaonice, to i dalje nije dovoljno da se smeste svi. Zato je Komesarijat za izbeglice ponudio meštanima 50 evra mesečlno za svakog migranta kojeg prime. U međuvremenu, nadležnima u centru ostaje samo da prate šta se dešava izvan kapije centra.

"Dozvolimo im da tokom dana uđu, da uzmu vode, da se higijenski doteraju, iako nemamo uveče mesta za njih. U deset uveče moramo im uskratiti gostoprimstvo, jer se tada centar zatvara. To je jedan nezahvalan posao i nezahvalna uloga svih nas ovde", kaže Stojan Sjekoća, direktor Centra za azil u Bogovađi.

Azilanti većinom završe na subotičkoj deponiji, gde čekaju poziv krijumčara. Hrane se onim što pronađu i žive u improvizovanim šatorima.

"Imamo puno problema. Krenuo sam za Nemačku, a sada sam ostao bez para. Nemamo ni hrane. Imamo problema i sa policijom, maltretiraju nas, traže nam novac i prete deportacijom", kaže jedan Avganistanac.

U komesarijatu za izbeglice kažu da se broj migranata koji prolazi kroz Srbiju ne smanjuje, a da okolnosti u svetu ne daju razloga za verovanje da će se u narednim godinama njihov broj smanjivati. Zato u ovom trenutku ne postoji procena koliki su kapaciteti potrebni za prihvat u centrima za azil.

"Da ste me pitali pre dve godine, ja bih vam rekao još sto. Da ste me pitali proletos, rekao bih još jedna mala Bogovađa i dovoljno je. Ja sad ne znam odgovor. Ja sada ne znam odgovor jer to nije nešto što je predvidivo", kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice.

Prema poslednjim podacima UN-ovog komesarijata za izbeglice, samo Siriju je zbog građanskog rata napustilo oko pola miliona ljudi, za koje se ne očekuje da će se ikada vratiti. Svoje zemlje napuštaju stanovnici velikog broja zemalja od srednjeg istoka do Severne Afrike, pa se i Evropa u godinama koje dolaze sprema da prihvati novi talas imigranata.

Ruska Crkva "izbrisala" 36 svetaca

Moskva -- Ruska pravoslavna crkva je, bez posebnog objašnjenja i postupka dekanonizacije, isključila iz kalendara za narednu godinu 36 svetitelja "novomučenika".

Naime, isključeni sveci su kanonizovani poslednjih petnaestak godina, javila je Verska informativna agencija (VIA).

Iz krugova Patrijaršije objašnjavaju da izostavljanje 36 svetitelja nije greška i da je to urađeno prema spisku dobijenom od Komisije za kanonizaciju.

Formalno, postupka dekanonizacije nije bilo, navodi agencija i podseća da se to dešavalo i u prošlosti, ali pitanje zašto je do toga došlo, ipak, lebdi u vazduhu.

Javnost se posebno zainteresovala za "brisanje" svetog Vasilija Kinešemskog, episkopa grada Kinešma, uhapšenog 5. novembra 1943. godine. On je umro u zatvoru 1945. godine, a ukazuje se da je svedočio protiv nekih osoba.

U patrijaršijskim krugovima se ističe da nije za svetost dovoljno da je neko bio uhapšen, osuđen, streljan, ili umoren u logoru. Drevni mučenici u prvim vekovima hrišćanstva, ali i kasnije, "stradali su javno", pred vernicima, bili pogubljeni na trgovima, a pred stradanje "svedočili veri" i nisu se nje odricali.

Sekretar Komisije za kanonizaciju iguman Damaskin ukazuje na tešku dostupnost arhive tajnih službi.

"Nije svaki klirik stradao zbog 'vere i vernosti Hristu', već kao građani, kao i drugi. Neki klirici su takođe svedočili protiv drugih, brojne materijale treba tek izučiti" navodi se u crkvenim krugovima.

Blizak saradnik patrijarha Kirila, profesor i protođakon Andrej Kurajev objašnjava da je "dekanonizacija gorka istina".

Objavljujući spisak izostavljenih svetitelja, sa podacima o njima, on konstatuje da su sada dostupne mnoge arhive koje su do skoro bile nepristupačne, sada je moguće sa svim podacima sagledati nečije stradanje.

"Siriju će podeliti kao Somaliju"

Kairo -- Broj žrtava građanskog rata u Siriji mogao bi iduće godine da dostigne 100.000, ako uskoro ne bude nađe način da se okončaju sukobi, izjavio Brahimi.

Međunarodni izaslanik za Siriju Lahdar Brahimi, izaslanik UN i Arapske lige, rekao je novinarima u Kairu da Sirija, ako se kriza nastavi, neće biti podeljena na države kao Jugoslavija, već će biti suočena sa "somalizacijom" – podelom zemlje pod upravom ratnih vođa.

Sirijski pobunjenici bore se protiv režima predsednika Bašara el-Asada već 21 mesec. Aktivisti kažu da je 40.000 osoba ubijeno u od početka sukoba u martu 2011.

Brahimi je nastojao da ubrza međunarodni plan donet pre sešt meseci u Ženevi, koji podrazumeva prekid vatre između pobunjenika i vojske i formiranje prelazne vlade koja bi upravljala zemljom do održavanja izbora.

Ove nedelje, Brahimi se u Damasku sastao sa Asadom, a potom je posetio Moskvu, jednu od najbližih saveznika Sirije, gde je razgovarao o načinima za okončanje krize.

Broj žrtava u jednom mesecu porastao je u poslednjih nekoliko meseci, pošto su obe strane upotrebljavale teže naoružanje i pošto je sirijska vojska počela iz vazduha da napada oblasti koje drže pobunjenici.

Brahimi je rekao da će mir i bezbednost u svetu biti direktno ugroženi iz Sirije, ako se ne postigne rešenje u sledećih nekoliko meseci.

"Upozoravam na ono što će doći. Izbor je između političkog rešenja i potpunog raspada sirijske države", rekao je Brahimi.

On je rekao i da ni na jednoj strani ne postoji volja za pokretanje političkog procesa, kao i da obe strane međusobno ne razgovaraju zbog čega je potrebna pomoć sa strane.

Brahimi je nagovestiko da bi ženevski plan mogao biti usvojen u Savetu bezbednosti UN. Taj plan donet je letos na međunarodnoj konferenciji i ima podršku i Zapada i Rusije i Kine, saveznika Damaska.

Ni jedna strana u Siriji, međutim, ne pokazuje spremnost da prihvate taj plan. Pobunjenici odbijaju svaki plan koji ne podrazumeva odlazak sa vlasti predsednika Asada, a malo je verovatno da bi on i njegova vlada na to pristali.

Za London najbolje da napusti EU?

London -- Bivši predsednik Evropske komisije, Žak Delor, predložio je Velikoj Britaniji da izađe iz Evropske unije i sklopi neku drugu vrstu partnerstva sa Evropom.

"Britance zanimaju samo njihovi ekonomski interesi, ništa više. Mogao bi im se predložiti neki drugi oblik partnerstva", rekao je Delor i naveo da bi "uprkos svemu mogli da ostanemo prijatelji, ali u nekom drugom obliku".

U slučaju izlaska iz EU-a, Velika Britanija ostala bi "privilegovani partner".

"Velika Britanija strateški je i ekonomski važna, kao što su to i druge zemlje, poput Indije i Kine", rekao je.

Konzervativni britanski premijer Dejvid Kameron rekao je prošlog meseca da podržava britansko članstvo u EU-u, ali i da ne može da prihvati "status kvo" i da želi "novi dogovor" koji bi uključivao povraćaj nekih ovlašćenja iz Brisela.

Velika Britanija je članica EU-a od 1973. ali nije članica evrozone ni Šengenskog prostora bez unutrašnjih granica.

Francuzi dovezli "božićni konvoj" za Srbe sa KiM

Francuska humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" dopremila je danas u Gračanicu božićni konvoj vredan 130.000 evra.

Božićni konvoj stigao je u pratnji osnivača ove humanitarne organizacije Arnoa Gujona i devet volontera iz Francuske koji će u narednih pet dana u raznim enklavama širom Kosova i Metohije deliti poklone najugroženijim porodicama.

"Svaki od konvoja koji smo obezbedili tokom ovih osam godina, bilo da je u hrani ili drugoj pomoć olakšao je život Srba na Kosovu i Metohiji. Ipak, božićni konvoj, koji je već postao tradicija je uvek nekako poseban, pa čak i za nas", rekao je Gujon.

Ovo je 24 konvoj koji je stigao na Kosovo i Metohiju u organizaciji "Solidarnost za Kosovo". Arno Gujon ove godine dobio je specijalnu nagradu "Najplemenitiji podvig godine" koju dodeljuju "Večernje novosti" zbog humanosti koji pokazuje poslednjih osam godina pomažući Srbe na Kosovu i Metohiji.