128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt

Kako žive azilanti u Srbiji

Beograd -- MUP je u 2012. otkrio 15.000 ljudi koji su ilegalno pokušali da pređu granicu na putu ka EU. Procenjuje se da je još najmanje toliko ljudi ostalo neotkriveno.

Postojeći centri za azil u Bogovađi i Banji Koviljači imaju manje od 300 mesta. U postupak za azil u Srbiji ulazi znatno više ljudi, a u zimskim danima, najviše ih je prepušteno sebi.

U Centru za azil u Bogovađi azilanti imaju krevet, tri obroka dnevno i tople prostorije. Ali, izvan ograde ovog centra još je mnogo onih koji se od zime kriju u šumi i napuštenim vikendicama.

"Ovde sam već mesec i po dana. Spavam u jednoj napuštenoj kući, tu nas je desetoro. Za to vreme nisam se ni istuširao. Hladno je, pada kiša, a ja čekam lepo vreme, hoću da idem dalje, hoću da idem u Italiju", kaže jedan Sirijac.

U Centru za azil smešteno je više od 260 ljudi, iako je kapacitet tek 150 mesta. Ali, iako se učionice i prostorije za dnevni boravak pretvaraju u spavaonice, to i dalje nije dovoljno da se smeste svi. Zato je Komesarijat za izbeglice ponudio meštanima 50 evra mesečlno za svakog migranta kojeg prime. U međuvremenu, nadležnima u centru ostaje samo da prate šta se dešava izvan kapije centra.

"Dozvolimo im da tokom dana uđu, da uzmu vode, da se higijenski doteraju, iako nemamo uveče mesta za njih. U deset uveče moramo im uskratiti gostoprimstvo, jer se tada centar zatvara. To je jedan nezahvalan posao i nezahvalna uloga svih nas ovde", kaže Stojan Sjekoća, direktor Centra za azil u Bogovađi.

Azilanti većinom završe na subotičkoj deponiji, gde čekaju poziv krijumčara. Hrane se onim što pronađu i žive u improvizovanim šatorima.

"Imamo puno problema. Krenuo sam za Nemačku, a sada sam ostao bez para. Nemamo ni hrane. Imamo problema i sa policijom, maltretiraju nas, traže nam novac i prete deportacijom", kaže jedan Avganistanac.

U komesarijatu za izbeglice kažu da se broj migranata koji prolazi kroz Srbiju ne smanjuje, a da okolnosti u svetu ne daju razloga za verovanje da će se u narednim godinama njihov broj smanjivati. Zato u ovom trenutku ne postoji procena koliki su kapaciteti potrebni za prihvat u centrima za azil.

"Da ste me pitali pre dve godine, ja bih vam rekao još sto. Da ste me pitali proletos, rekao bih još jedna mala Bogovađa i dovoljno je. Ja sad ne znam odgovor. Ja sada ne znam odgovor jer to nije nešto što je predvidivo", kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice.

Prema poslednjim podacima UN-ovog komesarijata za izbeglice, samo Siriju je zbog građanskog rata napustilo oko pola miliona ljudi, za koje se ne očekuje da će se ikada vratiti. Svoje zemlje napuštaju stanovnici velikog broja zemalja od srednjeg istoka do Severne Afrike, pa se i Evropa u godinama koje dolaze sprema da prihvati novi talas imigranata.

Ruska Crkva "izbrisala" 36 svetaca

Moskva -- Ruska pravoslavna crkva je, bez posebnog objašnjenja i postupka dekanonizacije, isključila iz kalendara za narednu godinu 36 svetitelja "novomučenika".

Naime, isključeni sveci su kanonizovani poslednjih petnaestak godina, javila je Verska informativna agencija (VIA).

Iz krugova Patrijaršije objašnjavaju da izostavljanje 36 svetitelja nije greška i da je to urađeno prema spisku dobijenom od Komisije za kanonizaciju.

Formalno, postupka dekanonizacije nije bilo, navodi agencija i podseća da se to dešavalo i u prošlosti, ali pitanje zašto je do toga došlo, ipak, lebdi u vazduhu.

Javnost se posebno zainteresovala za "brisanje" svetog Vasilija Kinešemskog, episkopa grada Kinešma, uhapšenog 5. novembra 1943. godine. On je umro u zatvoru 1945. godine, a ukazuje se da je svedočio protiv nekih osoba.

U patrijaršijskim krugovima se ističe da nije za svetost dovoljno da je neko bio uhapšen, osuđen, streljan, ili umoren u logoru. Drevni mučenici u prvim vekovima hrišćanstva, ali i kasnije, "stradali su javno", pred vernicima, bili pogubljeni na trgovima, a pred stradanje "svedočili veri" i nisu se nje odricali.

Sekretar Komisije za kanonizaciju iguman Damaskin ukazuje na tešku dostupnost arhive tajnih službi.

"Nije svaki klirik stradao zbog 'vere i vernosti Hristu', već kao građani, kao i drugi. Neki klirici su takođe svedočili protiv drugih, brojne materijale treba tek izučiti" navodi se u crkvenim krugovima.

Blizak saradnik patrijarha Kirila, profesor i protođakon Andrej Kurajev objašnjava da je "dekanonizacija gorka istina".

Objavljujući spisak izostavljenih svetitelja, sa podacima o njima, on konstatuje da su sada dostupne mnoge arhive koje su do skoro bile nepristupačne, sada je moguće sa svim podacima sagledati nečije stradanje.

"Siriju će podeliti kao Somaliju"

Kairo -- Broj žrtava građanskog rata u Siriji mogao bi iduće godine da dostigne 100.000, ako uskoro ne bude nađe način da se okončaju sukobi, izjavio Brahimi.

Međunarodni izaslanik za Siriju Lahdar Brahimi, izaslanik UN i Arapske lige, rekao je novinarima u Kairu da Sirija, ako se kriza nastavi, neće biti podeljena na države kao Jugoslavija, već će biti suočena sa "somalizacijom" – podelom zemlje pod upravom ratnih vođa.

Sirijski pobunjenici bore se protiv režima predsednika Bašara el-Asada već 21 mesec. Aktivisti kažu da je 40.000 osoba ubijeno u od početka sukoba u martu 2011.

Brahimi je nastojao da ubrza međunarodni plan donet pre sešt meseci u Ženevi, koji podrazumeva prekid vatre između pobunjenika i vojske i formiranje prelazne vlade koja bi upravljala zemljom do održavanja izbora.

Ove nedelje, Brahimi se u Damasku sastao sa Asadom, a potom je posetio Moskvu, jednu od najbližih saveznika Sirije, gde je razgovarao o načinima za okončanje krize.

Broj žrtava u jednom mesecu porastao je u poslednjih nekoliko meseci, pošto su obe strane upotrebljavale teže naoružanje i pošto je sirijska vojska počela iz vazduha da napada oblasti koje drže pobunjenici.

Brahimi je rekao da će mir i bezbednost u svetu biti direktno ugroženi iz Sirije, ako se ne postigne rešenje u sledećih nekoliko meseci.

"Upozoravam na ono što će doći. Izbor je između političkog rešenja i potpunog raspada sirijske države", rekao je Brahimi.

On je rekao i da ni na jednoj strani ne postoji volja za pokretanje političkog procesa, kao i da obe strane međusobno ne razgovaraju zbog čega je potrebna pomoć sa strane.

Brahimi je nagovestiko da bi ženevski plan mogao biti usvojen u Savetu bezbednosti UN. Taj plan donet je letos na međunarodnoj konferenciji i ima podršku i Zapada i Rusije i Kine, saveznika Damaska.

Ni jedna strana u Siriji, međutim, ne pokazuje spremnost da prihvate taj plan. Pobunjenici odbijaju svaki plan koji ne podrazumeva odlazak sa vlasti predsednika Asada, a malo je verovatno da bi on i njegova vlada na to pristali.

Za London najbolje da napusti EU?

London -- Bivši predsednik Evropske komisije, Žak Delor, predložio je Velikoj Britaniji da izađe iz Evropske unije i sklopi neku drugu vrstu partnerstva sa Evropom.

"Britance zanimaju samo njihovi ekonomski interesi, ništa više. Mogao bi im se predložiti neki drugi oblik partnerstva", rekao je Delor i naveo da bi "uprkos svemu mogli da ostanemo prijatelji, ali u nekom drugom obliku".

U slučaju izlaska iz EU-a, Velika Britanija ostala bi "privilegovani partner".

"Velika Britanija strateški je i ekonomski važna, kao što su to i druge zemlje, poput Indije i Kine", rekao je.

Konzervativni britanski premijer Dejvid Kameron rekao je prošlog meseca da podržava britansko članstvo u EU-u, ali i da ne može da prihvati "status kvo" i da želi "novi dogovor" koji bi uključivao povraćaj nekih ovlašćenja iz Brisela.

Velika Britanija je članica EU-a od 1973. ali nije članica evrozone ni Šengenskog prostora bez unutrašnjih granica.

Francuzi dovezli "božićni konvoj" za Srbe sa KiM

Francuska humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" dopremila je danas u Gračanicu božićni konvoj vredan 130.000 evra.

Božićni konvoj stigao je u pratnji osnivača ove humanitarne organizacije Arnoa Gujona i devet volontera iz Francuske koji će u narednih pet dana u raznim enklavama širom Kosova i Metohije deliti poklone najugroženijim porodicama.

"Svaki od konvoja koji smo obezbedili tokom ovih osam godina, bilo da je u hrani ili drugoj pomoć olakšao je život Srba na Kosovu i Metohiji. Ipak, božićni konvoj, koji je već postao tradicija je uvek nekako poseban, pa čak i za nas", rekao je Gujon.

Ovo je 24 konvoj koji je stigao na Kosovo i Metohiju u organizaciji "Solidarnost za Kosovo". Arno Gujon ove godine dobio je specijalnu nagradu "Najplemenitiji podvig godine" koju dodeljuju "Večernje novosti" zbog humanosti koji pokazuje poslednjih osam godina pomažući Srbe na Kosovu i Metohiji.