128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt
Samo prave stvari na pravom mestu...Pojacajte OK radio!

Umetnost, žurke i kajmak: Srpski London u najboljem izdanju

Srbija je prepoznatljiva po mnogim poznatim ličnostima, kao što su Novak Đoković, Mila Jovović i Marina Abramović, ali u Velikoj Britaniji živi oko 70.000 Srba koji nisu toliko poznati. Većina njih nastanjena je u Londonu. Mnoge porodice, među kojima je bilo mnogo predstavnika više klase, došle se u za vreme Drugog svetskog rata.

london city

Foto: google.rs

U današnje vreme, srpski Londonci uglavnom su mladi kreativci i dizajneri koji idu stopama Dejana Suđića, direktora Muzeja dizajna, ili modne kreatorke Roksande Ilinčić. Srpski umetnici postaju sve primećeniji i na umetničkoj sceni britanske prestonice. 

Dobitnik nagrade "Griffin Art Prize", u novembru prošle godine, bila je srpska umetnica Ana Milenković. Organizacija Contemporary Balkan Art podržava talente u usponu, a na njihovoj izložbi u londonskoj bilioteci nalaze se radovi Jovane Mladenović i još sedam mladih srpskih umetnika. 

Jovana preporučuje svoja omiljena mesta u Londonu u kojima se mogu naći tradicionalna srpska jela, potekla iz mešavine uticaja srednjeevropskih i otomanskih kulinarskih uticaja. 

Odličan srpski roštilj može se naći u restoranu "The Corner Terrace", u Ilingu u Zapadnom Londonu. Za preporuku je "Balkansko mešano meso", u kome se može uživati uz tradicionalnu muziku. 

"Mugi’s Coffee Bar", u istom delu grada, je tradicionalni srpski restoran, ali i prodavnica gde se mogu kupiti tradicionalni proizvodi kao što je kajmak. 

"Serbia House" u ulici Dering je prostor u kome se održavaju različiti događaji i izložbe, među kojima je i izložba "Contemporary Balkan Art" koja se otvara 1. jula. 

"Serbian City Club" je neprofitna i nepolitička organizacija srpskih stručnjaka u Londonu, koja rado prima nove članove sa Balkana ali i drugih krajeva sveta.
 
 
izvor: b92

Ovo je najskuplji grad za ljubav na celom svetu

Nigde na svetu vas izlazak sa potencijalnim doživotnim partnerom neće koštati kao u Cirihu, koji je drugu godinu zaredom zauzeo prvu poziciju kada je u pitanju najskuplji izlazak, prema računici Dojče banke.

najskuplji grad

Foto: google.rs

Izlazak u Cirihu, bankarskom centru Švajcarske, košta oko 195,90 dolara, navodi se u posebnom izveštaju Dojče banke, i dodaje da u izlazak mogu biti uračunati troškovi taksi prevoza, večere za dvoje, bezalkoholnih pića, karte za bioskop i nekoliko piva. 

Iz tog razloga, Džim Rid i Sukanto Čanda iz Dojče banke savetuju stanovnike ovog grada da svoje bolje polovine biraju pažljivo i da stupaju u brak mladi, jer će tako imati manje izdatke. 

Pored Ciriha, najskuplji gradovi na svetu za izlaske parova su Oslo, Tokio, Amsterdam, NJujork, Brisel, London, Sidnej, Pariz i Hong Kong. Cilj ovog istraživanja je da se stekne uvid da li se kurs prilagođava ili ne velikim razlikama u ceni, kao što konvencionalna ekonomska teorija predviđa da bi trebalo. 

Prvo mesto na ovoj listi trebalo bi da investitorima i budućim ljubavnicima pruži uvid da jak kurs jedne zemlje znači "paprene" cene za njihove evropske susede. Pariz se na ovoj listi nalazi na 17. mestu, a od 47 gradova na listi, najmanje košta izlazak u Kuala Lumpuru, DŽakarti i Manili. Pet piva i dve pakle cigareta najskuplji su i Oslu i Melburnu, gde koštaju 75 dolara, što je za 119 procenata skuplje nego na Menhetnu, dok je Okland na trećem mestu sa 104 procenata. Isti proizvodi, najeftiniji su u Češkoj i Južnoj Africi.
 
izvor: b92.net

Resavska pećina - jedan od najlepših darova prirode u Srbiji

Resavska pećina kod Despotovca, jedan od najlepših i najvrednijih darova prirode u Srbiji, obeležila je jubilej, 45 godina od otvaranja i 55 godina od otkrića.

resavska pecina

Foto: Thinkstock

Jubilej je obeležen radno, uz 800 gostiju, među kojima mnogo stranaca - iz Italije, Kine i Rusije - a praznicni ugođaj je uveličao i sneg, izjavila je Tanjugu direktor Javnog preduzeća Resavska pećina Milica Petrović. 

Resavska pećina, za koju stručnjaci tvrde da je speleološki biser, za turiste je otvorena 1972. godine i najposećenija je pećina u Srbiji. Do sada ju je posetilo preko tri miliona gostiju, a glavni gosti su školske ekskurzije. 

Od 2.830 metara istraženog prostora, za posetioce je dostupno 800 metara, pećina zvanično radi od 1. aprila do 31. oktobra, a pre i posle toga uz najavu. Ove godine, pre zvaničnog otvaranja posetilo ju je 2.300 turista. Za posetu Resavskoj pećini vlada veliko zanimanje, prošle godine ju je posetilo 50.000 turista, od početka ove godine 3.600, samo za uskršnje praznike 1.300. 

Sudeći po interesovanju na Sajmu turizma, ove godine očekujemo još bolju posetu nego lane, istakla je Petrović. Za prvomajske praznike pećina će raditi produženo, do 22 sata, uz nepromenjenu cenu ulaznica: 250 dinara za đake i penzionere, 300 za odrasle. 

Inače radno vreme pećine je od 9 do 17 sati, dodala je Petrović. Ove godine sadržaj Resavske pećine je obogaćen "Avantura parkom" za posetioce koji vole adrenalinska uživanja u prirodi, dodala je Petrović. Resavska pećina je od 2010. godine, kao Spomenik prirode, član Međunarodne asocijacije turističkih pećina i jama (ISCA - International Show Caves Association).
 
izvor: b92.net

Bangkok ostaje bez najveće atrakcije - ulične hrane

Bangkok odavno važi za jednu od destinacija sa najboljom uličnom hranom koja je ukusna, a pritom i jeftina. Međutim, vlasti ovog grada najavljuju da će zatvoriti sve ulične prodavce do kraja ove godine.

bangok

Foto: Thinkstock

Na ovaj potez Grad se odlučio kako bi trotoare oslobodio za pešake, a prvi na listi za eliminaciju su ulični prodavci tajlandskih đakonija. Takođe, vlasti su izrazile zabrinutost za sanitarne uslove u kojima se hrana priprema i istakli da je bezbednost ljudi na prvom mestu. 

Na meti su Jaovarat oblast u Kineskoj četvrti, kao i Kao San Roud. 

Ovo nije prvi udar na brzu hranu u Bankoku, koja je jedna od njegovih najvećih atrakcija. Soj Sakumvit pijaca demolirana je prošle godine. 

Nema sumnje da će se jedan od najposećenijih gradova sveta zauvek promeniti.
 
izvor: b92.net

"Najopasniji put na svetu" ponovo otvoren za posetioce

Šetalište "Kaminito del Rej" ili "Kraljev putić" u Španiji takođe je poznato pod imenom "najopasniji put na Zemlji". Treću godinu zaredom je otvoren za javnost i najveće ljubitelje avantura.

opasna put

Foto: Thinkstock

Nakon što je 2001. godine pet osoba izgubilo život na ovom drvenom šetalištu u južnoj Španiji, uprava je zatvorila njegova vrata. 

Trideset centimetara širok put na litici El Čoro u Malagi izgrađen je pre sto godina kako bi radnicima u obližnjoj hidroelektrani skratio dolazak na posao. 

Put je u međuvremenu ojačan čeličnom ogradom, čime su poboljšane opšte mere bezbednosti. Da bi posetioci sada prošli putem dugim 8 kilometara, koji se uzdiže na 90 metara visine, potrebno im je između tri i pet sati.
Svaki posetilac je dužan da nosi zaštitnu kacigu dok uživa u fantastičnom pogledu na okolinu. U poslednje dve godine Kaminito del Rej je posetilo čak 600.000 gostiju, što dokazuje da je ovo popularna turistička atrakcija. 

Karte za ovu avanturu moraju da se rezervišu unapred, a od 28. marta ove godine se prodaju po ceni od oko 10 evra. 

Ukoliko niste sigurni da je ova pustolovina za vas, celu rutu možete da pogledate i preko Google Maps Street View.
 
izbor: b92.net

Zašto pasoši postoje u samo četiri boje?

Pasoši širom sveta stižu u mnogo nijansi, ali u samo četiri osnovne boje - plavoj, crvenoj, zelenoj i crnoj.

pasosi u boji

Foto: Thinkstock

Kako prenosi Biznis insajder, postoji nekoliko razloga za to. 

Plavi pasoši - veruje se da ovu boju bira "nova liga" nacija, u koju spadaju Indija, SAD i Kanada i južnoameričke države, kao i Australija. 

Crvena - Crvena boja se vezuje za komunizam i za "istočni blok", pa ovu boju i dalje imaju zemlje koje imaju komunističku prošlost - Kina, Srbija, Letonija i druge. 

Zelena - u ovom slučaju religija je ključna reč. Zelena se vezuje za muslimanski svet, pa zemlje kao što su Saudijska Arabija i Pakistan biraju ovu boju, dok niz afričkih nacija kao što su Nigerija i Senegal imaju ovakve pasoše zbog pripadnosti Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država, čija je zaštitna boja - zelena. 

Crna - ova boja se najmanje koristi, a osim afričkih pasoša Zambije i Angole, poznat je i novozelandski pasoš, jer je crna nacionalna boja. 

Kako se ističe, SAD su "isprobale" sve četiri boje, dok je Kanada imala privremene "bele pasoše", a razlog je tehničke prirode - bilo je najlakše nabaviti takve uzorke.
 
 
izvor: b92.net

Deset zanimljivosti koje niste znali o Irskoj

Irska je evropska država koju zbog zadivljujućih prirodnih lepota nazivaju još i smaragdnim ostrvom. Predstavljamo vam deset manje poznatih činjenica o ovoj veličanstvenoj zemlji.

irskaaaa

Foto: Thinkstock

1. Dablin se ponosi činjenicom da ima jedan pab na svakih 100 stanovnika glavnog irskog grada. Najstariji irski pab – "Šonov bar" – nalazi se u gradu Atlon, a veruje se da potiče iz 900. godine. 

2. Prosečni Irac svake godine popije oko 95 litara piva, pa se tako zemlja nalazi na šestom mestu najvećih konzumenata ovog pića u Evropi. Više piva popije se u Češkoj, Nemačkoj, Austriji, Estoniji i Poljskoj. 

3. Maj je, u proseku, najsuvlji mesec u godini. Ovo je vrlo koristan podatak ako planirate da posetite ovu predivnu zemlju. 

4. Irci nakon odlaska u penziju najčešće odlaze na Kanarska ostrva. 

5. Irska ima najmanji broj prijavljenih viđenja neidentifikovanih letećih objekata (NLO) na nebu od svih evropskih zemalja.
6. Belu kuću dizajnirao je irski arhitekta Džejms Hoban, koji je iz mesta Kalan u Kilkeniju emigrirao u SAD nakon završetka Američkog rata za nezavisnost. 

7. Irska je 2002. godine bila prva zemlja u svetu koja je uvela porez na plastične kese koje mogu da se nabave u prodavnicama i supermarketima. 

8. Mukanagederdauhaulia je priobalni gradić u grofoviji Galvej, koji nosi titulu mesta s najdužim imenom u Irskoj. 

9. Drišin je nacionalno irsko jelo. Reč je tipu krvavice koja se pravi od svinjskog mesa, kravlje, svinjske i ovčije krvi, hleba, zobenih pahuljica i masnoća. 

10. Termin bojkot dolazi od irskog kapetana Džejmsa Bojkota. Prvi put je zvanično upotrebljena u članku magazina Inter-oušn 12. oktobra 1880. godine.
 
 
izvor: b92.net

Ovo su najdepresivnije nacije u Evropi

Prema poslednjim zvaničnim podacima, Mađari su najdepresivnija nacija u Evropi, dok su Česi najmanje depresivni.

nacije

Foto: Thinkstock

Podaci Kancelarije za statistiku Islanda pokazuju da 9 odsto stanovnika Islanda boluje od depresije. 

Isti izvor navodi da su ženske osobe u toj zemlji depresivnije od muškaraca, dok su mlade ženske osobe na Islandu najviše pogođene depresijom. 

Prema najnovijem istraživanju Evropske zdravstvene ankete (EHS), Islanđani su četvrta najdepresivnija nacija u Evropi. 

Evropska zemlja s najvećim brojem stanovnika koji pate od depresije je Mađarska, gde je 10 odsto ljudi pogođeno ovom ‘bolešću modernog doba’. 

Među evropskim zemljama s najvećim procentom stanovnika koji pate od depresije nalaze se još i Portugalija, Švedska, Nemačka, Luksemburg i Velika Britanija. 

S druge strane, zemlje s najmanjim brojem osoba koje boluju od depresije su Češka, sa oko 3 odsto depresivnih stanovnika, pa Slovačka, Hrvatska, Litvanija i Italija.
 
izvor: b92.net

Beograd kroz prozor tramvaja

Od petka 10.marta počele su i besplatne ture razgledanja Beograda tramvajem.

tramvaj

Foto: google

Svakog petka i subote realizuje se vožnja tramfajem  u trajanju od 60 minuta u pratnji licenciranog turističkog vodiča, na srpskom i engleskom jeziku, u terminima: petkom ( od 19h do 20h na srpskom jeziku, od 20-21h na engleskom jeziku ) i subotom ( od 14 do 16h na srpskom i od 16-17h na engleskom jeziku.

Mesto polaska je Beo zoo vrt , a ruta ohuvata Ulicu Tadeuša Kaćuška , stanicu kod Beogradske tvrđave, pored Pristaništa, Karađorđevom ulicom do Železničke stanice, zatim Nemanjinom , Resavskom i Bulevarom kralja Aleksandra do Vukovog spomenika, pa ulicama 27.marta I Džordža Vašingtona do Beka.

U ovu zanimljivu avanturu  i putešestvije možete da se prijavite sredom, četvrtkom i petkom do 16h u info –centru TOBA-a, Knez Mihailova 5.

Program realizuje Turistička organizacija Beograda sa JKP “ GSP”.

 

izvor: okradio

Srbija ima četiri Beograda - i jedan od njih je U SVEMIRU

Poznato je da širom sveta postoji na desetine gradova koji dele ime naše prestonice - ali da li ste znali da i u samoj Srbiji ima mesta koja se isto zovu? Da stvar bude još bolja, Beograda ima i u svemiru!

Ako se osvrnemo iza sebe i pogledamo istorijske podatke, naići ćemo na jednu zanimljivost. Pre 79 godina, tačnije 20. marta otkriven je asteriod koji je nazvan 1517 Beograd.


beograd11
 
Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija
 

1517 Beograd nalazi se u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Prečnik mu je 36,16 kilmetara i udaljen je oko 400 kilometara od Sunca. Otkrio ga je čuveni srpski astronom Milorad B. Protić, po čijem rodnom gradu je i dobio ime.

Milorad B. Protić bio je deo naučne ekipe iz Astronomske opservatorije na Zvezdari. On je otkrio najveći broj asterioda, čak 33. u periodu od 1936. do 1956. godine i pronašao je sedam malih planeta.

Protić je mnogo voleo svoju zemlju i svoj rodni grad, tako da jedan asteroid dobio ime Srbija, jedan Beograd, a malu planetu koja je otkrivrena 1952. godine nagradio je imenom 2244 Tesla, po našem naučniku Nikoli Tesli.

Ali, tu nije kraj. Beograd ne postoji samo kao glavni grad Srbije i u svemiru – Mali Beograd je i u Novom Sadu.

U pitanju je naselje koje se nalazi u sveroistočnom delu grada. Kako se navodi u gradskim podacima, ovo naselje je deo mesne zajednice Vidovdansko naselje.

Istorijski do tridesetih godina 20. veka na ovom prostoru su se, uz nekoliko salaša, nalazila guvna salajačkih i podbraskih paora (najstarija četvrt i deo Novog Sada), koji su na ovom prostoru skladištili kamare slame i stogove sena za stoku. Posle Prvog svetskog rata gradska uprava je doseljenim dobrovoljcima dodelila placeve za igradnju porodičnih prizemnih kuća. Prvi stanovnici u želji da ovaj deo grada postane uzor ostalima, nazvali su ga Mali Beograd. Prema dostupnim podacima Mali Beograd je dobio urbanistički plan tek 1994. godine i tad je ovaj deo grada legalno dobio vodovod, kanalizaciju i gas.

 

izvor: blic.rs