128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt

Građevinac napravio neobičnu kuću: Supruga mislila da je lud

Bivši građevinac Valdevino Migel da Silva iz Brazila napravio je kuću koja stoji na krovu dok su temelji na vrhu. Naopako su okrenuti i prozori i vrata. Kuća se nalazi u Sao Mateusu i prava je atrakcija.

kuca iliustracija

Foto: Thinkstock, ilustracija

Pravi ulaz je pozadi, a u njoj niko ne živi. Napravljena je za zabavu te se ispred nje turisti mogu besplatno fotografisati. Unutrašnjost je potpuno normalna, a sobe su uređene tradicionalno. 

U prizemlju se nalaze kuhinja, trpezarija i kupatilo, dok su na spratu dve sobe. 

"Radio sam veoma dugo u toj industriji i kada sam se penzionisao hteo sam da napravim nešto uzbudljivo i drugačije. Postavio sam sebi izazov da budem aktivan te sam napravio kuću postavljenu naopako", rekao je Da Silva koji ima 65 godina. 

Njegova supruga je na početku mislila da je u pitanju šala i govorila mu je da to ne radi. 

"Zvučalo je kao luda ideja i mislila sam da neće dobro izgledati, ali nije bilo svrhe raspravljati s njim. Kada nešto zacrta, on ide ka tome", kazala je Maria Elizabet da Silva. 

Odlučila je da mu pomogne i na projektu su radili tri godine. Kuća ima 400 metara kvadratnih, a Da Silva je iznajmljuje. 

"Ko god bude živeo u njoj postaće slavan", poručio je.
 
izvor: b92.net

Planinarenje po snegu: Koje greške ne smete da napravite?

Sneg je izazov za mnoge rekreativce i ljubitelje prirode koji i tokom najhladnijih dana odlaze u planine na skijanje, treking ili planinarenje težim stazama.

Iako Srbija nema visoke planine kao okolne zemlje, i kod nas postoje zahtevni tereni koje sportisti koriste tokom priprema za velike ekspedicije, a rekreativci za oprobavanje svojih sposobnosti. 

Najdostupniji i najpopularniji poligoni takve vrste su rudnički vrh Ostrvica i staze broj 1 i 2 na planini Kablar, gde su postavljena čelična užad koja izuzetno olakšavaju kretanje po zasneženim i zaleđenim stenama. Rtanj u januaru bez premca okuplja najviše planinara na tradicionalnom "Božićnom usponu", koji se ove godine održava u organizaciji zaječarskog kluba "Dragan Radosavljević" 14. januara na južnoj, lakšoj, i severnoj, težoj, strani uspona.

planinarenje123

Foto: Thinkstock

 

TRAKA GLAVU ČUVA

Trake jarke boje koje ćete vezivati za grane ili stabla u visini očiju nadogled jedna drugoj u slučaju smanjene vidiljivosti vratiće vas lako putem kojim ste došli, a ostaće i kao signalizacija spasiocima ukoliko za to bude bilo potrebe. Šarena plastična kesa iscepana u trake takođe može da posluži u slučaju nužde.

Planinarenje nosi niz rizika, naročito na izuzetno niskim temperaturama, pa je neophodno detaljno isplanirati svaki izlet i nipošto ne ići sam u planinu. Pre polaska, nekom pouzdanom ostavite podatke o mestu na koje ste se uputili, u slučaju da vam zatreba pomoć. Proverite kakva je vremenska prognoza i obratite pažnju na to kada sunce izlazi i zalazi, jer je zimski dan kratak, a vidljivost se u šumi i po oblačnom vremenu još ranije smanjuje. Alkohol je uzrok najvećeg broja nesreća i smrzavanja. On stvara iluziju zagrevanja, a u stvari ubrzava hlađenje tela i ometa snalaženje u prostoru koje je ionako teško, jer su orijentiri i planinarske markacije često zavejani. Pravi gorštaci nikada ne piju alkohol pre odlaska u planinu. 

Sneg usporava kretanje, naročito kad staza mora da se prti, pa prema tome prilagodite na terenu planiranu maršrutu. Vetar drastično snižava temperaturu tela, a za opstanak je bitan upravo subjektivni osećaj hladnoće. Obucite vetronepropusnu odeću i dobro je stegnite oko struka i rukava i stavite rukavice. Presvlačite mokre stvari da organizam ne bi trošio ogromne količine energije na uzaludno sušenje veša. Dobre cipele i planinarske čarape su neophodne, kao i kamašne, koje ne dozvoljavaju da sneg upada u obuću.

OPREMA ZA SAMOSPASAVANjE

U rancu obavezno nosite opremu koja može da vam spase život: nož, makar i perorez, deblje radne gumene rukavice kojima ćete raščišćavati sneg na rizičnim mestima, tako da vidite gde možete da se uhvatite, uže, čeonu baterijsku lampu, rezervne baterije, nepromočivu kabanicu, nekoliko upaljača ili šibica, kao i sveću. Ona može da ugreje a da ne istopi ukopani zaklon od snega koji će vas spasti od smrzavanja.

Štapovi su obavezni, ne samo zbog olakšavanja hoda, već i kao pipalice kojima ispitujete teren. Lepi ravni smetovi kriju stene, rupe i klizavo, mokro lišće. Štap ne mora da bude iz prodavnice, napravite ga sami, šume su ih pune. Ne hodajte uz ivice grebena gde se stvaraju snežne strehe kroz koje možete da propadnete u ponor. Budite oprezni i razmišljajte o realnim rizicima, ali ne dozvoljavajte da vas obuzme panika, šta god da se desi. Ne srljajte, ne plačite i ne vičite, jer tako gubite dragocenu energiju i vreme. Prihvatite situaciju onakvom kakva jeste i ne mislite o tome šta niste uradili već šta možete da učinite sa opremom koju posedujete. Obična plastična posuda za hranu efikasan je alat u slučaju potrebe za kopanjem zaklona u snegu i spasiće vam glavu u slučaju mećave ili povrede koja onemogućava kretanje. Za takav slučaj morate da imate telefon da pozovete Gorsku službu spasavanja, a da ga hladnoća ne bi ispraznila, nosite ga blizu tela, kao i obaveznu rezervnu bateriju.

 

izvor: novosti.rs

B.Subasic

 

Prava zimska atrakcija: Kupanje na "debelom minusu"

Banja Eržebet u Morahalomu u Mađarskoj privlači sve više srpskih gostiju.

banja

Foto: Thinkstock

 

Hidromasaža za telo, oštra palinka za dušu, mirisni sok od zove i domaća štrudla punjena sitno naseckanim jabukama, prekrivena penušastim prahom od šećera... "Krstarenje" po zlatnom pesku Panonske nizije i uživanje u termalnim lekovitim izvorima počinje na oko 200 kilometara od Beograda i samo 15 kilometara od srpsko-mađarske granice. 

Grad Morahalom je centralno mesto ovog područja i čuvar lekovitih izvora banje Sveti Eržebet. Nekada mirno ravničarsko selo, nazvano po uglednoj segedinskoj porodici Mora, postalo je sinonim rajskog odmora i jedna od evropskih prestonica banjskog turizma. 

"Pre samo 25 godina, Morahalom je bilo selo sa izvorom lekovite vode, koje je malo pomalo iskoristilo svoje kapacitete i postalo moderan evropski gradić, jedan od najmlađih u županiji Čongrad, koji godišnje poseti pola miliona turista", ističe Zoltan Nogradi, gradonačelnik Morahaloma. 

"Zahvaljujući novoizgrađenim kapacitetima, dečjem vodenom svetu i brojnim saunama formirali smo pravu porodičnu banju i lečilište." 

Termalni izvori nalaze se okruženi zidinama banjskog kompleksa i brojnih hotela. Otvoreni bazeni sa prosečnom temperaturom od 35 do 39 stepeni prava su atrakcija zimi. Pojedinačna dnevna ulaznica košta šest evra po osobi. Ona vam donosi pristup u 14 zatvorenih bazena, dvaput manje otvorenih, imate priliku da koristite neku od osam sauna, ceo dan se spuštate niz dva vrtoglavo visoka zatvorena tobogana i s porodicom se upustite u avanturu na otvorenom toboganu. 

Safari 

Netaknutu prirodu Morahaloma svi posetioci mogu istražiti i na popularnim "kvad" vozilima. Avantura je prilagođena i onima sa vozačkom dozvolom, ali i onima koji znaju da upravljaju samo biciklima. 

Obuka za celu grupu, koja ima od dve do šest osoba, traje svega dvadeset minuta, dok vožnja livadama i seoskim putevima posutim zlatnim peskom traje čitava tri sata za cenu od oko 50 evra. 
 
 
izvor: b92.net

Zašto je Sankt Peterburg najbolja kulturna destinacija

Ruski lepotan nedavno je prema izboru portala World Travel Awards proglašen za najbolju kulturnu destinaciju na svetu.

petersburg

Foto: Thinkstock

 

Sankt Peterburg, grad značajan za istoriju zemlje i drugi grad po veličini u Rusiji, relativno je mlad. Osnovan je tek početkom 18. veka. Za njegov nastanak zaslužan je car Petar Veliki, koji ga je izgradio i proglasio prestolnicom, što je i ostao, sve do Oktobarske revolucije. 

U grad su na carev poziv stigle najbolje arhitekte iz cele Europe koji su sagradili jedan od najmodernijih i najlepših gradova. Mnoge građevine podsećaju na one u Parizu, jer je car "bio lud" za glavnim gradom Francuske. 

Zahvaljujući svemu tome, grad su uskoro ukrasile brojne crkve, palate i muzeji, a padom Sovjetskog saveza, iz godine u godinu raste i broj posetilaca. 

Ako posetite ovaj divan grad, ovo ne smete da propustite. 

Kazanska katedrala 

Ovo remek delo neoklasicizma, koje potpisuje arhitekta Andrej Voronikhin, je šteta preskočiti. Sagrađena je u 19. veku, za vreme komunizma služila je kao muzej, ali prvobitna namena vraćena joj je 1992. godine. 

Aleksandrinski teatar 

Možete mu se diviti i spolja, ali preporuka je da se "isprsite", kupite kartu za balet i operu i doživite ovaj teatar u punom sjaju. 

Groblje Tikhvin 

Rusija je svetu dala more umetnika, a neki od najslavnijih, kao što su Dostojevski, Nabokov i Čajkovski, živeli su u Sankt Peterburgu. Ovde su na kraju i sahranjeni, pa im možete odati počast na groblju Tikhvin. 

Muzej Kunstkamera 

Posetite najstariji muzej u Rusiji, kojeg je 1714. osnovao car Petar Veliki. Radi se o muzeju etnologije i antropologije koji je prepun neobičnih eksponata. 

Bele noći 

Ukoliko putujete u junu, nemojte da propustite Festival belih noći. Zbog svoje lokacije, u junu u gradu gotovo i nema mraka, a od maja do jula, održava se festival prepun koncerata, vatrometa... 

Opustite se u "Marsovom parku" 

Park nazvan po rimskom bogu rata smestio se u samom centru grada. Radi se o zelenoj oazi, a jedini je problem što kad jednom u njega dođete, možda više nećete hteti da odete iz njega. 

Krstarica Aurora 

Naučite sve o ruskoj vojnoj istoriji u muzeju koji se nalazi unutar broda Aurora. Ovaj vojni brod se jasno, nalazi, na reci Nevi. 

Ermitaž 

Jedan od najslavnijih i najvećih svetskih muzeja svoje je mesto našao u Sankt Peterburgu. Na njega zaista ne treba trošiti reči, jer ako dođete u Peterburg i ne vidite Ermitaž, to vam je kao da ste u Rimu i ne obižete Koloseum.
 
izvor: b92.net

"Jerusalim" skriven u srcu Homolja

Čudesni hram u dolini među planinskim vrhovima istočne Srbije. Manastir Reškovica je zadužbina kneza Lazara. Biće to prvi skitski manastir u Srbiji posle srednjeg veka, gde će se živeti po jerusalimskim pravilima.

jerusalim

Foto: YouTube Screenshot

 

DUBOKA zelena dolina između visokih belih litica homoljskih vrhova Velikog Vukana i Lukinog kamena krije kitnjast hram srpsko-vizantijskog stila posvećen Svetoj Trojici. On pripada obnovljenom manastiru Reškovici, koji je zadužbina kneza Lazara, kao i Gornjak u obližnjoj Gornjačkoj klisuri. 

Tri visoke kupole i tri blistava metalna krsta na krovu Crkve Svete Trojice neočekivano se pojavljuju kada se ide stazom od sela Ždrela ka homoljskim vrhovima. Ona vodi blagom uzbrdicom pored borove šume u kojoj je planinarski dom, a zatim se spušta između visokih stabala prozračne bukove šume i nastavlja da prati razigranu planinsku rečicu Reškovicu. 

Njeno srednjovekovno ime glasi Oreškovica, kako se u to vreme nazivao i manastir od koga su ostali samo temelji. Iako je bio malih dimenzija, uživao je veliki ugled, jer su u njemu, ili preciznije u pećinama oko njega, obitavali podvižnici i učeni isposnici isihasti - sinaiti, koji su živeli po strogim pravilima pustinjaka sa Sinaja i Svetogorske pustinje. 

Od srednjovekovne Oreškovice ostali su samo temeljni zidovi hrama iz kojih se diže visoki drveni krst, koji je jeromonah Danilo doneo iz Jerusalima. On od 1991. obnavlja manastir u planinskom bespuću. Crkva Svete Trojice je jedinstvena, jer ima tri crkvena broda na tri sprata. Dva su pod zemljom i posvećeni su Saboru Svetih apostola i Svetoj Katarini Sinajskoj, a nadzemni deo hrama Svetoj Trojici. U spoljašnjem izgledu hrama ukrašenog lepo otesanim belim krečnjakom i crvenkastim peščarom ujedinjeni su elementi srpsko-vizantijskog stila s egzotičnim uticajima iz Svete zemlje. 

- Otac Dušan je proveo deset godina na Sinaju i vratio se u Srbiju da obnovi tradiciju sinaita iz srednjeg veka. Odabrao je Oreškovicu, zadužbinu Svetog kneza Lazara, za koju je narod znao po lekovitim izvoru. Nažalost, u komunizmu nije bila dozvoljena njena obnova. Otac Dušan pravi prvi skitski manastir u Srbiji posle srednjeg veka gde će se živeti po jerusalimskim pravilima - rekli su nam poklonici koji u dolaze u skriveni manastir. Među njima je najviše hodočasnika koji su posetili svetu zemlju sa ocem Dušanom. 

Poklonici kažu da jeromonah često tihuje na liticama i u pećinama gde su živeli srednjovekovni isihasti koji su se sklanjali u Srbiju bežeći pred Osmanlijama sa Sinaja, Kipra i sa Svete Gore. Mnogi među poklonicima Reškovice su ljubitelji visina i samoće, pa su napravili stazu ka vrhu bele hridi Lukinog kamena čiji goli krš nalikuje Gori sinajskoj. 

Sa skučenog vrha, gde svaki korak mora pažljivo da se meri, puca neverovatan pogled na dolinu Braničeva i homoljske vrhove. Na tom vidikovcu poklonici su podigli veliki krst koji je postao obavezna stanica mnogobrojnih ljubitelja prirode koji vikendom šetaju Homoljem. S te hridi, koja se sunovraćuje u dubinu, Reškovica izgleda kao mistični kovčeg na kome pod jutarnjim suncem blista iskra odsjaja najvećeg krsta, čije su dimenzije jednake onome na kome je razapet Hrist. 

STAZA MARATONACA 

Staza od sela Ždrela, koja prati bistru Reškovicu, nije samo put hodočasnika. To je jedan od omiljenih puteva mnogobrojnih ljubitelja prirode koji posećuju homoljske vrhove Veliki i Mali Vukan, Lukin kamen i Sumorovac. Na stazi pogodnoj za planinsko trčanje održava se i tradicionalni "Homoljski planinarski maraton". 
 
izvor: novosti.rs

Srbi vole Grčku, ali i Grci Srbiju

Oko 900.000 srpskih turista godišnje poseti Grčku, najomiljenije destinacije su im Halkidiki, Tasos i Olimpska rivijera, a sve je više onih koji istražuju grčka ostrva, Krit, Rodos, Zakintos i Skijatos, rečeno je danas na Grčko-srpskom forumu u Beogradu.

grckaaaaa

Foto: Thinkstock

 

S druge strane, povećava se i broj Grka koji dolaze u Beograd, a samo u periodu od januara do oktobra 2016. godine bilo ih je više za oko 40 odsto u odnosu na lane. 

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prvih devet meseci turisti iz Grčke su u Srbiji potrošili 10 miiona evra, kaže v.d. direktora Nacionalne turističke organizacije Srbije Marija Labović. 

“To nije loš rezultat, ali nam pokazuje da ima prostora za dalje unapređenje s obzirom na to da su turisti iz Grčke dospeli u top 10 turista koji posećuju Srbiju”, rekla je ona. 

Govoreći o rezultatima u turizmu, Labović je istakla da je ova godina bila značajna za Srbiju, te da je u prvih deset meseci zabeleženo 12 odsto više turista. 
Kako je rekla, rast je ostvaren zahvaljujući bogatoj turističkoj ponudi, promotivnim kampanjama, a Vlada Srbije je prepoznala turizam kao značajnu granu ekonomije.
“Očekujemo da završimo godinu sa milijardu evra deviznog priliva od turizma. Njemu su doprineli turisti iz Evrope, regiona, a među njima i turisti iz Grčke”, rekla je ona. 

Navodeći da se Grčka profilisala kao vodeća turistička destinacija za građane Srbije i da je među svetskim top destinacijama imajući u vidu njenu istoriju i kulturu, pomoćnica ministra trgovine i turizma, Renata Pindžo smatra da Srbija može mnogo da nauči od Grčke.
“U prethodnih godinu i po dana smo osvežili regulatorni okvir, a definisani su i strateški pravci razvoja. Među ciljevima su jačanje konkurentosti srpskih turištičih proizvoda, povećanje doprinosa turističke privrede u BDP-u i povećanje broja zaposlenih”, rekla je Pindžo. 

Ona je navela i da je Srbija postala atraktivno mesto za investicije u turizmu što dokazuje i sve veći broj hotela u Beogradu.
Pindžo se osvrnula i na nedavno održan privredni forum u Beogradu na kome je istaknuto da je Grčka investirala oko dve milijarde evra u Srbiju, dodajući da ovde posluje preko 200 grčkih preduzeća. 

Generalni sekretar Grčke turističke organizacije Dimitis Tifinopulos kaže da je turizam “žila kucavica” grčke ekonomije i da prihodi iz te grane doprinose sa 20 odsto BDP-a. 

Prošle godine zabeleženi su izvanredni rezultati, navodi Tifinopulos. On je precizirao da je prošle godine ostvareno 188 miliona noćenja, više od 14 milijardi turističkih poseta, kao i 26 miliona međunarodnih dolazaka. 

“U 2016. očekujemo još jedan rekord, naša procena je da ćemo do kraja godine doći do 27,5 miliona međunrodnih dolazaka, što je novi rekord”, rekao je Tifinopulos Tanjugu. On je istakao da su dolasci na Krf, Kefaloniju i Zakintos porasli za 32, 39 i 41 odsto, što je bio glavni cilj ministarstva turizma. 

"Ovo su bili najbolji septembar i oktobar ikada, što se tiče međunarodnih dolazaka. To je rezultat dobro dizajnirane strategije"”, rekao je on. 

Kako je rekao, očekuje se da će rast u naredne dve godine biti jedan od najvećih na globalnom nivou, što, naglašava, pojačava uverenje da je investirano u pravi sektor. On je dodao i da je zabeležen rast od pet procenata u kongresnom turizmu. 

Podaci nacionalne avionske kompanije pokazuju da će sledeće godine dolasci porasti za 19 odsto, kao i da će biti 3,6 miliona putnika više.On je naveo i da Grčka želi da upozna širu publiku sa manje poznatim destinacijama i da će to biti jedan od zadataka u narednom periodu. 

"“Naša namera je da jačamo bliske veze između Grčke i Srbije na polju turizma, istražujući i potencijal za zajedničke proizvode prema trećim zemljama"”, istakao je on. 

Direktor TGI grupe Simeon Ocomokos izrazio je uverenje da postoji veliki potencijal u turizmu, navodeći da se Beograd sve više razvija kao važan grad u ovom delu sveta. 

Ocomokos je istakao da je forum značajan za povećanje broja turista iz Grčke u Srbiju, ali i iz Srbije u Grčku. 

Grčko-srpski forum turizma organizuje TGI Grupa, a pod pokroviteljstvom Grčke nacionalne turističke organizacije i Turističke organizacije Beograda.
 
izvor: b92.net

Prvi hotel od leda na svetu otvoren tokom cele godine

“Ajshotel“ na severu Švedske je bio prvi hotel napravljen od snega i leda 1989. godine. Sada, 27 nakon godina topljenja i ponovne izgradnje svake zime, biće prvi hotel od leda koji će biti otvoren tokom cele godine.

ledeni hotel

Foto: Screensho

 

Nova solarna tehnologija hlađenja omogućiće da deo legendarnog hotela, uključujući bar, galeriju umetnosti i 10 luksuznih apartmana prima posetioce tokom cele godine. 

Ovaj hotel nalazi se 200 km severno od Arktičkog kruga u Jukarjervi, i svake godine se iznova gradio, koristeći 5.000 tona leda iz obližnje reke Torne. 

Neki delovi hotela će se i dalje topiti tokom leta i biti ponovo izgrađeni na zimu.
 
 
izvor: b92
 

Kako je kafa osvojila svet?

Arapski svet izrodio je mnoge mislioce i otkrića, između ostalih trodelni obrok (predjelo, glavno jelo, desert), alkohol i kafu. Najbolja kafa još uvek je poznata pod imenom Arabica, a prešla je dug put od arapskih mistika do kafića na svakom koraku.

kafaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Kada neko spomene kafu u Evropi obično se misli na italijanski espresso ili francusku cafe au lait, a lanci coffee shopova nalaze se po čitavom svetu. Kafa se proizvodi u područjima tople klime poput Južne Amerike, subsaharske Afrike, Vijetnama i Indonezije, pa ljudi često pogrešno pomisle da je ona proizvod novog sveta, a zapravo potiče sa visoravni na jugu Crvenog mora, Jemena i Etiopije. Popularnost kafe je u svetu počela da se širi u 16. i 17. veku. 

Prvu kafu, od zrnevlja divlje biljke, pili su etiopski ovčari, a prva kultivacija kafe desila se u Jemenu, čiji su joj stanovnici dali ime "kahva", odakle potiču sve varijacije imena. Reč "kahva" je isprva značila "vino", a sufijski mistici koristili su je kako bi poboljšali koncentraciju i za duhovnu intoksikaciju, piše BBC. 

Širenje po arapskim zemljama 

Do 1414. godine postala je poznata u Meki, a početkom 16. veka, iz jemenske luke Moka dolazi i u Egipat. I dalje je bila usko povezana sa sufijama, a kuće kafe šire se oko kairskog Univerziteta Azhar. Ubrzo se šire i na Siriju, a zatim i na Otomansko carstvo, 1554. godine. 

U Meki, Kairu i Istanbulu, verske vlasti su pokušale zabraniti upotrebu kafe, nakon što su sufije raspravljale da li kafa ima iste efekte kao i alkohol, a neko je rekao da kruženje džezve kafe ima nešto zajedničko sa kruženjem bokala vina. 

Kuće kafe postale su institucije u kojima su muškarci mogli razgovarati, slušati pesnike ili igrati šah i tavlu. Postale su centar intelektualnog života i bile konkurencija džamiji, kao centralnom mestu okupljanja ljudi. 

Neki učenjaci tog doba tvrdili su da su kuće kafe gore od vinskih podruma. Ipak, svi pokušaji zabranjivanja kafe su propali, čak iako je za vreme vladavine Murata IV jedna od kazni bila i smrtna. Verski učenjaci su na kraju zaključili da je kafa, u principu, dopustiva.
Klement VIII i "pokrštavanje" kafe 

U Evropu se kafa proširila preko Otomanskog carstva, a prošla je kroz slične probleme pokušaja zabrane. Vek kasnije, u Procopeu, čuvenoj pariskoj kući kafe, okupljali su se Mara, Danton i Robespjer, zaverenici koji su pokrenuli Francusku revoluciju. 

Isprva je na kafu u Evropi gledano kao na muslimansko piće, sve dok je, oko 1600. godine, nije probao papa Klement VIII i rekako kako je uživao u njoj te da bi bilo pogrešno dopustiti muslimanima da drže monopol nad kafom i da je treba "krstiti". 

U Beču je, nakon turske opsade, i danas ostala navika ispijanja kafe sa čašom vode, a kafa, koju u svetu nazivaju "turskom" zapravo je kafa više zemalja, od kojih je svaka naziva svojim imenom. U Grčkoj je grčka, u Bosni i Hercegovini bosanska, a tu su i Egipat, Liban, Sirija, Palestina, Jordan...
Različite tradicije ispijanja 

Ispijanje kafe u arapskom svetu ima različite tradicije. Kafa u Persijskom zalivu je gorka i ponekad se pije sa kardamomom i drugim začinima. 

Obično se služi malo nakon što gosti dođu. Ukoliko bi se poslužila odmah, to bi bio nepristojan izraz nedobrodošlice. Kafa se služi još jednom, pre odlaska gostiju. Služi se pre ili nakon šoljice crnog i zaslađenog čaja. Redosled varira zavisno od raspoloženja domaćina. 

Nažalost, iako je kafa postala tražena širom sveta, proizvodnja u njenoj domovini, Jemenu, je drastično opala. Zemlja je postala žrtva jeftinog uvoza i širenja plantaža narkotika. Iako postoje pokušaji oživljavanja kultivisanja najbolje kafe u njenoj domovini, danas se više nijedna od arapskih zemalja ne nalazi među značajnim svetskim proizvođačima. 
 
 
izvor: super zena

Neponovljiva Firenca: Kako provesti vikend u srcu Toskane?

Vikend u bilo kom italijanskom gradu ne može da bude loša ideja, ali odlazak na dva, tri dana u Firencu, grad kulture, bogate istorijei izvrsne gastronomije, čini se briljantnom idejom.

Uostalom, za mnoge je Toskana najljepši deo Italije, pa se onda čini da je najbolje početi sa upoznavanjem njenog glavnog aduta, Firence. 
 
firencaaaaa
Foto: Thinkstock


Firenca je bukvalno grad spomenik, a na početku, za oko će vam zapeti slavna katedrala Santa Marija del Fiore, čija je impresivna kupola jedan od najčešćih motiva svih firentinskih razglednica. Nju je izradio renesansni umetnik Filipo Bruneleski. Ulaz u katedralu je besplatan, a poseta se naplaćuje 10 evra. 

Druga stvar koju ovde valja obavezno videti jeste Galerija Ufizi. Ovde su mesto našle umetnosti porodice Mediči (koja je praktički izgradila Firencu), a s vremenom se muzej obogatio i mnogim drugim umetničkim remek delima. Mikelanđelo, Rafael, Ticijan, Leonardo, svi su mesta našli u ovoj galeriji, a verovatno najpoznatija slika koja se čuva unutra je "Rođenje Venere" Sandra Botičelija.Topla preporuka je da karte nikako ne kupujete na licu mesta, već putem Interneta. Na taj način platićete par evra više, ali imati i direktan ulaz, čime izbegavate stajanje u redu koje znada potraje i satima. 

Pjaca dela Sinjorija jedan je od dva najpoznatija trga, a upravo se u njegovoj blizini nalaze gore spomenuta i opisana Galerija Ufizi. Ovde je smešteno i nekoliko palata od kojih je najpoznatija Palaco Većio), ali i replika Mikelanđelovog Davida. 

Ne smete propustiti ni slavni Ponte Većio (stari most) koji premošćuje reku Arno.Danas je on krcat zlatarama, dok su nekad na njemu vladali mesari. Naravno, prepun je (baš kao i slična poznata mesta širom sveta) ljubavnih katanaca, jer se baš na njemu parovi zaklinju na večnu ljubav. 

Izbegavajte restorane za turiste. Idite malo dalje od centra, gde ćete naći dosta povoljniju hranu, dok ćete u centru, ako ne znate gde idete, prosečan i po ničemu poseban obrok, masno platiti. Ako želite da pojedete nešto s nogu, topla preporuka ide za SandwiChic, gde se navodno spremaju najbolji sendviči u celom gradu. Ako vam je ipak favorit uobičajena italijanska hrana poput pice, odšetajte malo dalje od grada i sednite u piceriju Man De Amicis, gde se pica topi u ustima i povoljne su cene. 

Via Roma, Via Por Santa Marija i Via Kalimala tri su ulice u kojima se može obaviti vrhunski šoping. Što se tiče vina, najpre Chiantija, njega potražite u blizini glavnog gradskog tržnog centra, koji se nalazi pokraj bazilike San Lorenco.
 
 
izvor: b92

Kubanska rumba i belgijsko pivo na Uneskovoj listi nasleđa

Kubanski ples rumba i belgijsko pivo uvršteni su danas na listu nematerijalnog nasleđa pod zaštitom Unesko na sastanku u Adis Abebi.

pivceeeeeee

Foto: Thinkstock

 

Rumba evocira "gracioznost, senzualnost i radost", dok je "proizvodnja i uživanje u pivu deo živog nasleđa širom Belgije", saopštio je Unesko. 

Belgija proizvodi oko 1.500 vrsta vrsta piva, dok je na Kubi, rumba koja potiče iz siromašnih zajednica, ples koji predstavlja trajni "izraz otpora i samopoštovanja," navedeno je u obrazloženju Uneska. 

Kubanska delegacija na sastanku u glavnom gradu Etiopije posvetila je odluku o stavljanju rumbe na listu preminulom kubanskom lideru Fidelu Kastru. 

Lista nematerijalnog kulturnih blaga stvorena je pre 10 godina uglavnom kako bi se skrenula pažnja na njih, ali Unesko ponekad takođe nudi finansijsku i tehničku pomoć za njihovu zaštitu. 

Unesko je tako juče na listu uvrstio i tradicionalnu muziku Ugande, koja izumire i zbog toga što su za izradu instrumenata potrebni materijali koji se dobijaju od ugroženih vrsta, proglasivši je "nematerijalnim nasleđem kome je hitno potrebna zaštita".
 
izvor: b92.net