Uvek kad učimo druge jezike razmišljamo kako cemo savladati, da li imamo dara, talenta, dovoljno vremena… Moramo li da mislimo „kao oni“?
Svaki jezik je težak na svoj način. Najbitnija je volja i pristup jeziku.
Po nalogu Saveta Evrope i Evropske komisije 26. septembar je proglašen za Evropski dan jezika sa ciljem da se jača svest o raznolikosti jezika i promoviše kultura različitih evropskih zemalja. Od 2001. godine slavi se raznolikost kontinenta sa više od 220 evropskih autohtonih jezika, 24 službena jezika Evropske unije i tri pisma, a uz to postoji i oko 60 regionalnih i manjinskih jezika.
Pored popularnijih jezika kao što su engleski, nemački, francuski, španski i ruski promovišu se manje rasprostranjeni jezici u cilju njihove zaštite i popularizacije.
Pojedini jezici iz grupe romanskih i germanskih jezika, poput francuskog, italijanskog, španskog, švedskog i norveškog, svakako su najlakši za učenje. Za njih će vam biti potrebne 23-24 nedelje učenja, odnosno 575-600 sati.
Nemački, jedini jezik u drugoj kategoriji, nešto je teži (30 nedelja ili 700 sati učenja), dok u treću kategoriju spadaju indonežanski, malezijski i svahili (36 nedelja ili 900 sati učenja).
Srpski jezik, kao i jezici naših suseda, ubrajaju se u četvrtu grupu, za koju je potrebno oko 44 nedelje, odnosno 1100 sati učenja. U istoj grupi nalaze turski, ruski i grčki jezik.
Dakle, srpski jezik je pravi izazov. Gramatika, izgovor i pisanje su tri različite celine našeg jezika za koje je potrebno poprilično vremena i truda, ali se na kraju svaki trud isplati ili bar se oseti zadovoljstvo poznavanja jezika jedne nacije koja ima svoju istoriju.
