Piši…Piši ponekad dva tri reda…
Milijanaaa, pišeš li?
Sve počinje od priče u krugu prijatelja i stalnih gostiju koji nesebično žele da podele vrednost prave kafane u Beogradu.
Dolaskom prvog snega u Beogradu posetili smo i Potpis.
Ušuškan , a opet u centru Čuburskog parka ponosit restoran koji odiše tradicijom, domaćom kolenicom u testu i čuvenim Brankinim sarmama.
Goran i Ivana Glavčić su naši domaćini koji su nam uz puno smeha dočarali po čemu su posebni, koliko traju, šta najviše vole gosti i objasnili da imati kafanu danas je jedan poprilično težak matematički zadatak…
Do samog naziva restorana zapravo je došao njihov veliki prijatelj, danas menadžer iste kafane, Novak Šijakinjić. U jednom spontanom razgovoru sa Goranom, dva prijatelja su uz čašicu zdravlja diskutovali o ugostiteljstvu i uopšte koliko je naziv kafane značajan.
Goran je tada rekao da bi voleo da ova kafana bude kruna njegovog dosadašnjeg rada, tačnije potpis… I naravno, Novak je sa oduševljenjem rekao: to je to… biće POTPIS – https://www.facebook.com/restoranpotpis!
„Mi smo MI. Primetili smo važnost kafane u Srbiiji. To nema nigde. Ta prisnost, energija, red suza, smeha, uživanje u svakom gutljaju, zalogaju…U stvari jedino Italija može da nam možda malo parira. I oni vole sve te pikanterije , hedonisti su i ne zaziru da kad im je lepo da to i pokažu…“, ističu naši domaćini.
Na zidovima uočavamo slike iz nekog prethodnog boemskog života Beograda.
„Iz tog vremena pravih boema kad je kafana bila institucija, iz tog perioda velikana, rado bi ugostili Pavla Vujisica, Radmilovića, Josifa Tatića, Tomu Zdravkovića“ objašnjavaju Goran i Ivana.
Čuvena rečenica “ na račun kuće? “ itekako je prisutna u ovoj kafani i ima svoju težinu. To podrazumeva zahvalnost za odanost stalnih gostiju, poštovanje za dobre goste, nagrada za vesele i dobronamerne…Pitali smo : „koliko kosta jedna dobra pijanka kod vas?“
Odgovor je oduševio: „Skoro pa ništa!“
Smeh…Dodaju:“ Ništa naspram užitka…“
Petkom i subotom je poprilično vesela atmosfera uz muziku uživo i neprevaziđene hitove koji traju…
Iako su muzički ukusi šareni , od Čole, Harisa do Bešlića, bitan je kvalitet i energija koja dotiče svakog gosta. Uz obavezno živeli, spontanu igru, po rečima jedne Tanje, stalnog gosta, u Potpisu čovek može da upozna i ljubav svog života.
Smeh je propratio ovu opasku, al i nastavak hvalospeva je usledio: „oni imaju dušu, to je jedna porodica i sve je u skladu, sve je poput pesme.“
I na Tanjinu priču nadovezuje se Gordanina: „ne znam jesam li pristrasna ili ne, ali ovo je najbolja kafana u Beogradu. Potpisujem…“
Elem, lepo je pomenuti i profesonslizam osoblja. Od osmeha do smelosti koja ostaje u granicama lepog ukusa:“ Hočeš li da probaš ili ćeš da jedeš? , šaljivo je upitao Ivan, konobar koji je načuo Zokinu nedoumicu: „mogla bih da probam ovu pastu…“
„Najbitnije je da nema tenzije, da se osetis komforno i da možeš da budeš ono što jesi , da uživaš u trenutku u omiljenoj kafani“, zaključuje naš domaćin Goran.
Gosti Potpisa su od porodičnih do poslovnih ljudi, preko stranaca svi podjednako vlasnicima bitni i bez izuzetka se vodi računa da kafanu napusti zadovoljan gost.
I na izlaznim vratima odjekuje “ Vidimo se opet“! To je najučestalija rečenica…
U srcu Vračara, uz novogodišnje svetiljke i vas čeka Potpishttps://@restoranpotpis da se potpišete u knjigu gostiju. Požurite…
