Tuga i bol u srcima svih koji su voleli Šabana Šaulica! Otišao je prerano…

Istina, nikad nije pravi čas… Istina, uvek će boleti i krvariti duša…

Koliko generacija plače i tuguje zbog gubitka jedne veličine kao što je Šaban Šaulić?

Koliko njih je zanemelo?

Očajni, nemoćni, u neverici kako nestaje jedan ljudski život, tek tako…

Život onog koji nas je naučio da pevamo i volimo muziku.

Veliki, najveći na estradnoj sceni, napustio nas je zauvek. Šaban Šaluic izgubio je život u teškoj saobracajnoj nesreći u Nemačkoj.

Rođen je 6. septembra 1951. godine u Šapcu. Veliki deo detinjstva je proveo u Bijeljini. Šaban i njegova starija sestra su živeli veoma skromno jer roditelji nisu imali stalne prihode. Otac je prodavao lutriju, a majka igračke. Pevača je pazila sestra čija je obaveza bila i da vodi računa o domaćinstvu. Pored muzike, Šaban je bio veoma talentovan za sport.

Za PGP RTS je izdao prvu singlicu sa još tri pesme: „Zasviraj mi, Cigo, tužnu pjesmu“, „Ne plači, srce“ i „U kafani ja usamljen“. Sa 18 godina se preselio u Beograd što mu je, kao detetu iz provincije, teško palo. Ljudi su čuli za njega, ali niko nije znao kako izgleda.

Bio je pevač, muzičar i producent. U toku bogate karijere u medijima i od publike je dobio nadimak „kralj narodne muzike“.

Snimio je na stotine pesama, a prošle godine velikim koncertom u beogradskoj „Štark Areni“ proslavio 50 godina karijere.

Iza sebe ostavio je ucveljena lica porodice, prijatelja, poznanika, komšija, kao i svih onih koji su voleli i pevali njegove pesme… Šaban Šaulić biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Takvi ljudi ne umiru, ne zaboravljaju se.

Večna mu slava, nek počiva u miru!