„Nekada je Šri Lanka bila idealan i održiv ekološki sistem, sa pirinčanim poljima u dolinama i šumama na brdima. Onda su došli Britanci i posekli šumu, doneli čaj i kaučuk i sada uvozimo taj isti pirinač, uz sve loše strane čaja i ostalih uvezenih kultura.“
„Ipak, na najvišim i najnedostupnijim padinama, vodopadima optočenim liticama preostaje šuma, odvojeni komadići nekad povezane vegetacije. Oni su sada poslednje pribežište mnogim živim bićima“, piše Goran Šafarek, koji je posetio tu ostrvsku državu u južnoj Aziji.
Niže temperature i mnogo kiše ključni su recept za rast visokokvalitetnog čaja. Ova kultura je danas suvereni vladar privrede Šri Lanke, sa udelom od 15 odsto u BDP-u. Preko milion ljudi radi u industriji čaja, što ovo ostrvo čini četvrtim proizvođačem tog napitka i drugim izvoznikom u svetu.
Mnogi Šri Lanku poznaju po predivnim plažama, prestonici Kolombu, budističkoj kulturi, slonovima… ali ova zemlja krije još mnoga blaga. A jedno od njih je poznati cejlonski čaj.
U trenucima odmora, posetioci imaju priliku iz prve ruke da vide život berača čaja. Prva faza u proizvodnji je berba čaja. Šarene prilike poput ptica vire iz zelenog tepiha i „brste“ njegove listiće.
To su, naravno, vešte ruke berača čaja, jer nikakve mašine tu ne pomažu. Grmovi čaja su gusto zbijeni i često na strminama. A najfiniji čaj dolazi od mladih, svetlozelenih listića.
Berači ih odabiraju, sa neverovatnom veštinom i brzinom kidaju i listiće ubacuju u vreće zakačene na čelu. Pritom, ne gube vreme da svaki listić bacaju posebno, već prvo nakupe pravu lepezu u šaci, pa tek onda sve odjednom.
Oni kruže prostranim plantažama, dok beru mlade listiće. Na istu parcelu vrate se za, otprilike, nedelju dana. Na kraju dana radnici odnose pune vreće u skladište. Predradnik istrese čaj na pod i pažljivo proveri da među listićima nema „ćoraka“, pa ih opet vraća u vreće koje potom vazuje.
Najbolji radnici dnevno uberu i do 60 kilograma čaja, a za svaki kilogram dobiju 16 rupija (oko 10 centi). Vreće se potom otpremaju u neku od brojnih fabrika za preradu.
izvor: b92.net
